Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ниједна ствар неће да се прокаже, и ниједан гласић да се ода. Све је овде алузија, симбол и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу. Уколико је основни смисао једног умјетничког дјела, па тако и књижевно-умјетничког остварења, његово катарзично дејство на пробуђену рецепцију читаочеву, Дучићева књига „Градови и Химере“ своју снажну књижевно-естетску утемељеност показује управо у овој изванредној моћи посредовања између феномена који су у њој стваралачки освијетљени и читаоца којима је ово представљање упућено. Она, уосталом као и сва значајна умјетничка остварења, свједочи неоспорну међузависност ствараоца, дјела и реципијента, то јест, један изанредан естетички однос на коме је базирана умјетност као таква. Колико један добар путопис има исцјелитељско дјеловање по читаочеву рецепцију, данас оптерећену бројним информацијама које намећу мас медији, свједочи ово одвећ класично Дучићево дјело, коме се увијек са додадном мотивацијом враћамо и на тај начин га чинимо актуелним. У свом препознатљивом артистичком стилу, писац књигом окупира пажњу, и снагом умјетничке, књижевне поруке, читаочеву уобразиљу чини неравнодушном, много одлучније и снажније него што то чини савремена, комерцијална туристичка понуда. Панорама чудесних пишчевих утисака, преточених у изванредан књижевни доживљај постаје незамјенљив водич кроз градове и предјеле, снове и очекивања пред невиђеним, новим и непознатим. Тим више уколико је читамо у времену, када такву врсту задовољстава стичемо пречицом, преко интернета и бројних on line понуда. С обзиром да је цјелокупан текст прожет дубоким рефлексијама о смислу историјског постојања појединих народа и култура, о њиховом исконском односу према љепоти, стваралаштву, природи, слободи, животу и смрти, као и оном непосредном и свакодневном, као што су конверзација и духовитост у појединих народа, путописна проза Јована Дучића чита се и као изузетно есејистичко остварење. Ови записи не могу се посматрати као документарна грађа, заснована на статистичким подацима и биљешкама. Оно што ову врсту књижевне грађе чини другачијом од пуке новинарске репортаже, које нам нуде савремене агенције, јесте изузетно пишчево познавање историјских прилика, културне генезе, философских и умјетничких опредјељења заједница које су у књизи описане. Тако овај особени артистички поступак води читаоца, не само кроз простор, већ и кроз вријеме. Књига „Градови и Химере“ својеврсни је дар бескрајној људској знатижељи, оној неисцрпној стваралачкој жудњи да обухватимо и оно што није у пољу наше чулне перцепције, да измјеримо и доживимо оне универзалне вриједности, које су се кроз различите културе на различите начине оствариле. У једној живописној игри свјетлости, кроз дијалог коначног и вјечног, писац је веома сугестивно и увјерљиво описао, не само културе и цивилизације, већ и саме предјеле, рељеф и природу појединих крајева. Сви ти описи упућују на једну чудесност створеног, описи који код читаоца побуђују крајње контрастна осјећања. Тако је пред каменим лицем Алпа „све огромно и све хладно; и све је или веома тамно или веома светло“, док у оку пред острвом Егина, посматраног између два стуба Партенона, „има само блеска“. Некада описи побуђују акцију и знатижељу (Париз), или пак контемплативно удубљују читаоца (Рим). Исто тако, у књизи има описа који читаоца као дијете враћају на почетак, очитости и безазлености створеног (Палестина). Књига, дакле, истовремено побуђује код читаоца сва ова психолошка стања, одржавајући једну савршену равнотежу представљеног, што и јесте моћ њеног катарзичног дејства. Ови невјероватни утисци, преточени у изванредну књижевну цјелину, своју коначну форму добили су управо синхронизованим дјеловањем неба и земље, свјетлости и таме, човјека и бесконачног. Сви феномени описани у књизи, као што су рељеф, архитектура, умјетност, систем вриједности, а који чине особено лице појединих народа и култура, међусобно су прожети. Аутор нам тиме жели показати како културно и духовно биће једног народа не можемо у потпуности схватити док не видимо и не доживимо сав тај природни амбијент, који је на свакој тачки земљиног шара сасвим другачији. Тако је и свака култура, сваки град, живот који дише у једном посебном и непоновљивом ритму, сваки од њих има своју Химеру, своју тајну и сабласт, а то је оно што га чини особеним и непоновљивим. Управо тај посебни ритам дисања и душу сваког од њих аутор нам овим путописом жели представити, стога и потврђује: „Ништа не разумете од живота и хуке таквог града ако нисте ништа разумели од ћутања и смрти те спиритуалне истине и лепоте. Јер екстатички део града није у лепоти старих ствари него у лепоти старих прича; његова је тајна у евокацијама и сугестијама које живе само у тренутном лудилу срца: у оном што није назидано на земљи и подигнуто у ваздуху, него изграђено у машти и души. Градови, то су унутрашње истине.“ На крају, читајући редове овог изванредног дјела, стиче се утисак да је све речено и описано имало једну основну намјеру, а то је освјетљавање феномена људске страсти, чудесне страсти стваралаштва, без које ни градови и цивилизације не би били могући. Као што узвишена и чудесна страственост постоји у створеним предјелима, природи, космосу, тако су и људска мисао и људска енергија искре ове тајновите страствености, која нам ипак потврђује да за човјека има наде, да нисмо странци у овом свијету и да је он наш дом. Јер, као што каже и сам писац: „Има нешто савршеније од лепоте ствари у природи: то је све оно што је људска мисао додирнула и људска лепота осветлила“.

 Софија Јеловац библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”објављено: 15.06.2017.

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024