Skip to content Skip to footer

Завичајна збирка

Стање и перспективе развоја ``Завичајне збирке``

Постављање завичајних збирки један је од основних задатака народних библиотека у Црној Гори, регулисан Законом о библиотечкој дјелатности. У Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ послови око уређења и чувања завичајне грађе регулисани су Одлуком о организовању ЈУ НБ „Стеван Самарџић“(Сл. лист Црне Горе, бр. 29/2011, чл.4), Статутом Библиотеке (бр. 01/2012, чл. 6) и Правилником о унутрашњој организацији и системати – зацији (бр, 47/2012, чл.3).

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ прикупља, сређује, чува и презентује библиотечку грађу пљеваљског краја, чувајући и афирмишући аутентично духовно наслеђе као властити културни идентитет. Данас се с правом може рећи да „Завичајна збирка“ има посебно мјесто и значај у раду ове Библиотеке, јер својим садржајем указује на цјелокупно битисање средине, од њеног настанка до данас, обухватајући природне особености и богатства, економску развијеност, историјски и културни развој, демографску, социјалну и политичку структуру, традицију и умјетничко стваралаштво. На тај начин, као посебан и вриједан сегмент у пословању Библиотеке, омогућава свестрано упознавање завичаја, његову прошлост и садашњост, те стога има научну, документацијску, историјску, умјетничку и практичну вриједност.

Формирање збирке је почело релативно касно, негдје крајем шездесетих година прошлог вијека, у вријеме пробуђеног интересовања за прошлост пљеваљског краја, као и за актуелне проблеме живота у градској средини, које рађа нагли развој индустрије, стихијско насељавање града, масовно школовање. Као израз нових потреба и свијести о изазовима времена, група пљеваљских интелектуалаца је покренула локални лист под називом „Пљеваљске новине“ (1960), који се одржао све до данас. У Пљевљима је ускоро основана и Међурепубличка културно-просвjетна заједница (1962), која поред часописа „Мостови“ (1972) покреће и издавачку дјелатност. Тих година при Градској библиотеци и читаоници основан је и Клуб љубитеља књиге (1964), који је касније, са промјеном имена у Књижевни клуб „Далма“, такође покренуо издавачку дјелатност. С времена на вријеме, и у пригодним приликама, градске средње школе су издавале свој лист као гласило својих ученика и професора. Велики производни системи тог времена, „Рудник угља“ и ШИК „Велимир Јакић“, издају своје радничке листове („Глас рудара“ и „Љубишња“).
Године 1988. појавила се књига Добрила Аранитовића, „Библиографија радова о пљеваљском крају“, која на систематичан начин презентује све оно што би требало да, на овај или онај начин, окупи „Завичајна збирка“. Наравно, поменута библиографија је и данас незаобилазан инструмент у раду на попуњавању и комплетирању збирке, при чему се мора имати на уму да се од тог времена на овамо појавио огроман број нових библиографских јединица.
Године 1990. у Пљевљима је покренут још један часопис под именом „Брезнички записи“, који објављује прилоге о културно-историјској прошлости пљеваљског краја. Од 1999. излази годишњак Завичајног музеја, под називом „Гласник завичајног музеја“. У исто вријеме, у Библиотеку је почео да пристиже знатан број публикација (књига, листова и часописа), које по природи ствари припадају фонду „Завичајне збирке“. Ријеч је најчешће о поклонима појединих аутора, креативних појединаца, који су рођењем и дјелом везани за Пљевља, а своје дјеловање наставили у другим срединама.
Почетком деведесетих година прошлог вијека почиње учестало издавање (штампање) књига и других публикација, и скоро да је свака градска установа, удружење, предузеће, објавило по неку књигу, лист, споменицу, љетопис. То је, само по себи, захтијевало од Библиотеке да почне са редовним скупљањем грађе за „Завичајну збирку“.

Тренутно стање завичајног фонда није савршено управо због тога што недостаје значајна грађа која по природи припада овом фонду, а која још увијек није прикупљена. Оно што у будућности, поред осталих истраживачких активности, треба да буде битан задатак библиотекара завичајца, управо је потраживање дезидерата и што успјешније комплетирање збирке. У том смислу, осим сарадње са завичајним писцима, неопходна је тијесна сарадња са културним институцијама, као што су архиви, музеји, и др. Иако се често професионални интереси архивара кустоса и библиотекара сукобљавају око грађе због њене сродности, у власништву архива и музеја има доста предмета кији по свом карактеру припадају завичајном одјељењу Библиотеке. У том случају може да се постигне сагласност око размјене, копирања или позајмице.
Иако то до сада није била пракса, локалне штампарије и локална издавачка предузећа, треба да имају истакнуту улогу у сегменту прикупљања завичајне грађе. На то их обавезује „Одлука о достављању обавезног примјерка штампане ствари ЈУ Народној библиотеци ‘Стеван Самарџић’ Пљевља“, коју је донијела Скупштина Општине. Локална штампа, тј. серијске публикације, имају истакнуто мјесто и значај у завичајном одјељењу, посебно у смислу праћења савремених збивања у средини. Народна библиотека „Стеван Самарџић“ његује дугогодишњу и плодну сарадњу са локалним листом „Пљеваљске новине“, у смислу дисеминације информација везаних за библиотечку дјелатност, као и остваривањa заједничких активности на популарисању књиге и читања.

Инвентарисање и обрада библиотечког материјала за завичајни фонд врши се заједно са осталим књижним фондом. Књига инвентара води се на одговарајућим обрасцима за монографске публикације. Електронска обрада монографских публикација урађена је по Универзално децималној класификацији, са посебном ознаком за локацију, „З“. До сада је обрађено укупно 833 публикације.
Серијске публикације су сређeне и груписане по бројевима у оквиру календарске године, и тако укоричене. У плану је аутоматска обрада серијских публикација. Библиотeка посједује нешто некњижне грађе, кoја је сређена по врстама и годинама.
Наставиће се систематски рад на прикупљању, критичком одабирању, стручној обради и популарисању листова, часописа, монографија, војних и историјских карата, музикалија, каталога изложби. Дакле, свега онога што је по дефиницији библиотечки материјал, а настао је на подручју Пљеваља, или је тематски везан за ово подручје.

Библиотечка грађа која чини „Завичајну збирку“ физички је одвојена од општег фонда, и искључиво се користи у читаоници Библиотеке.
Управљање збирком, као дио библиотечке дјелатности, не треба само да се ограничи на прикупљање, обраду, чување и изнајмљивање грађе, већ треба да се усмјери на завичајно-информацијску активност. У ту сврху, поред осталих пропагандних активности, вриједан прилог презентовању стваралаца чија дјела припадају „Завичајној збирци“, представља рубрика „Завичајни писци“, на сајту Библиотеке. Ова рубрика није завршена, допуњава се новим именима, и новим био-библиографским подацима.

Софија Јеловац
библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024