Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

ЗЛАТНИ ВИЗИР “Ја сам Александар, побједник над приказама. Научио сам да бирам своје мисли и да их возим као Хелије своју кочију. Могу да видим ствари које замислим и да их држим пред собом колико хоћу. Научио сам да се браним. Научио сам да се носим са чудом великим као смрт.”Какво је то чудо које је Теслу прогањало још од раних дјечачких дана, страшно као смрт а инспиративније од живота, читаоцу овог романа аутор успијева да предочи изузетном литерарном виртуозношћу. Да би проникао у тајну свих тајни – о настанку и еволуцији генија – писац често посеже за поетским језиком.Тесла је велики геније кога Достојевски најављује као “врхунац судбине човјечанства”, геније који се неким тајанственим процесом јавља након што милиони људи проживе свој вијек и нестану са земље. Префињеност, сензибилитет и невјероватна персоналност Теслина, на коју аутор ставља посебан нагласак, плод су не само фантастичног познавања природних наука и електротехнике, већ једног урођеног интересовања за опште ствари (универзум, постање), што је видно из Теслиног раног ишчитавања класичних дјела и занимања за философију. Пиштало описује Теслу као некога ко се у раној младости “срчано занимао за саму суштину ствари, па је, стога, поред физике проучавао цјелокупне томове класичне и философске литературе”. Сасвим на трагу Достојевског који у својим “Бележницама” тврди да свако знање које почиње од технике проживљава необично сужавање и сиромашење мисли, a да “тамо гдје се почињало од Аристотела… одмах је долазило до великих техничких открића и до широког замаха људске мисли”. Аутор Теслу описује као дјечака који у природи посматра и ослушкује; он види оно што други не виде, и чује оно што други не чују. Тесла се чудио, баш као и велики грчки мудраци, и из тог чуђења настала су фантастична открића. Свеукупну енергију природе Тесла описује као душу која оживљава универзум а магнетизам и електрицитет као њене најфасцинантније форме. Да и сама природа код Тесле задобија метафизичке атрибуте потврђује његово описивање електрицитета као свепрожимајуће супстанције која повезује грубу материју. Он на спектакуларна научна открића гледа као на продужену божанску креацију, “све што видим око себе је Ништа које претендује да је Нешто, Празнина која претендује да је Пуноћа, Оскудица која претендује да је Обиље”. И само проналажење Тесла посматра као ширење свијета, откривање бесконачног у коначном, светлости у тами, “откриће је највеће узбуђење на свету. То је пољубац Бога”. Једно овако узвишено размишљање о науци једино је и могло спасити од последица злоупотребе.Као посебан и најважнији моменат у овој изузетно надахнутој биографији, Пиштало истиче феномен свјетлости. Свјетлост је цијели Николин живот.Kао дјечак Никола често доживљава страшно искушње заслепљености које, по његовим ријечима, долази ниоткуд, кад “златни визир ти падне на очи, а очи нису затворене. Пред очима бљесне и залебдиш у светлости”.Николин отац, православни свештеник и предани хришћанин, често говори о феномену свјетлости која прожима цјелокупно постојање. Када га је једном приликом жена упитала: “шта је то илуминисано”, одговорио је: “осветљено изнутра”.Фасцинантна научна открића и проналасци који су обиљежили живот савременог човјека плод су једне бескрајне љубави и константног дијалога са душом универзума, дијалога који је сав енергија и свјетлост. Стога није чудо што Тесла занемарује љубавни однос са женом у име оног много узвишенијег и пожртвованијег, екстатичног односа са васељеном. Катарина Џонсон то одлично осјећа и диви се свом тајанственом пријатељу, са којим подневне сате проводи шетајући у тишини. Ипак, “руже су грмеле на столу”. 

Софија Јеловац библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”објављено: 01.04.2012.

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024