Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Настала као плод вишегодишњег рада и отпора према тенденцијама преиначавања и похаре српског језика и културе, ова књига се појавила у прави час да подсјети на проблеме који се неће ријешити сами од себе. Студиозна и детаљна, заснована на богатом педагошком искуству и темељном стручном знању, она је цјеловит приказ идеолошког притиска и ремећења културних токова како би се у пракси дало простора и значаја новим „културоцидним“ идејама. Те „нове“ идеје у суштини и нису тако нове. Оне су логистика у креирању новог идентитета којим треба испунити новонасталу пустош. Како је свака духовна творевина „колико стаблом изнад толико коријеном испод земље“, тако су и реализатори поменутих идеја имали задатак да „обезбиједе потпору“ и у историји језика и у историји књижевности, а садашње стање дисеминизују по својој мјери. О томе како је текао тај процес, која су силна огрешења његових твораца, које су њихове намјере, а које су назнаке наше сигурне пропасти ако све то игноришемо, говори ова књига која као Нојева барка чека да се укрцају могући спасиоци српског народа, српског језика и књижевности. Сасвим је сигурно – ово тројство или ће се спасти или ће нестати заједно. Књига „Ноћ дугих маказа“ треба да буде обавезна литература за све родитеље, наставнике, културне посленике и уопште говорнике српског језика. Да ова тврдња има основа човјек се може увјерити само читањем исте. Почев од еуфемистичког „матерњег“ језика и књига припремљених за тај модел обезличеног приступа језику и књижевности, аутор креће у разоткривање различитих, суштински истих подвала, које треба да ублаже наше непристајање и преобрате га у постепено саображавање замишљеној културолошкој тј. идеолошкој матрици. Аутор прецизно региструје моменат појачавања стега ове инквизиторске чизме у којој би, по свој прилици, требало да се нађе српска књижевност (на територији Србије), а оно што преостаје дијели се по географском принципу, како се браћа и сестре тако расијани никако не би срели а камоли препознали. Но, професор Матовић је, на сву срећу, препознао ове и многе друге намјере и, што је најзначајније, дао на увид јавности Црне Горе. Након ове књиге, њеног неподмитљивог суда формираног на добро проученим исходиштима српског језика и књижевности, ваљаних доказа које је пружио њен аутор, више ништа не би требало да буде исто. Изразито полемички карактер књиге у појединим сегментима даје јој посебну драж као вид комуникације са неистомишљеницима али и идеолошки успаваним савременицима који чекају да све некако прође без њиховог учешћа. Има ту и горчине и аутоироничних обрта чија је сврсисходност у томе да нас одрже изван стања хибернације које потајно прижељкујемо не желећи себи да признамо да нам понестаје храбрости да погледамо истини у очи. Осим детаљне разраде конкретних потеза, даје се увид у шири контекст задатог дјеловања посленика у антисрпској кампањи. Ипак, није овдје ријеч само о ламенту над српским језиком, већ о темељном увиду у тренутну ситуацију али и могућу реализацију замишљеног идентитетског пројекта. Јасно је да су маневри дугорочно осмишљени без обзира на груба огрешења приликом извођења истих. Овим својим продором у сферу јавног мишљења, професор Матовић се уврстио у ред најсвјеснијих српских интелектуалаца са тенденцијом стварања аутентичног и независног суда и адекватне културне политике. Као и много пута до сада, српски језик је потврдио своју сврсисходност, прецизност и фину изнијансираност у мелодичном и досљедном ијекавском нарјечју потеклом из пера Веселина Матовића. 

Марија Кнежевић библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”објављено: 01.11.2012.

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024