Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

„Сањам . . . наш универзитет и професоре дугих брада који у доба моје младости нису знали за нечовештва најцивилизованијих нација Европе“ Историјски роман “Велики рат“ је овогодишњи добитник НИН-ове награде који представља својеврсни књижевни приказ трауматичних ратних времена с почетка XX вијека. Ово последње дјело Александра Гаталице послије дужег времена у српску књижевност враћа тему Првог свјетског рата. Гаталица овом историјском периоду, као прекретници у историји људске цивилизације, не прилази класичним историографским методом већ читаоцу нуди прилику да кроз историју обичног човјека оживи и отјелотвори једну епоху великих догађања. Комплексност људског живљења не крије се искључиво у великим идеологијама „великих“ идеолога већ у откривању самог човјека, његових страхова, надања, радости, мотива. За разлику од многих дјела која су писана у славу неког догађаја, хероја нације, идеологије, ово дјело је писано са мотивом да се прослави човјек. „Велики рат“ је књига без главног актера. Сви су у епопеји једног времена подједнако главни, сви су, некако, типични репрезенти човјека модерног доба. И искусни њемачки баритон Ханс Дитер Уис из кога су велике сценске и животне улоге исцједиле све животне сокове; и истанбулски трговац зачинима Мехмед Јилдиз, који држећи се своје традиције као и својих зачина не успијева да увиди да се Османска царевина давила и нагињала у набујалим водама двадесетог вијека; и прељубна Јекатарина Сухомлинова и њен 30 година старији љубљени коњички генерал Владимир Александрович Сухомлинов; и петпарачки новинар Тибор Вереш који кренувши војничким возом за Земун носи мастила за само три мјесеца колико је мислио да ће рат и трајати и не слутивши да ће Велики рат за њега трајати само пет дана; и песник Жан Кокто који креће на регрутацију препуног али и даље упалог стомака и истурених ребара; и газда Муња, човјек подбулог лица и сненог погледа који некако успијева да доприча причу о мајору Тихомиру Мијушковићу; и Станислав Виткјевич чија га навика да обија напуштене паришке станове и тражи добру гозбу доводи до гладне и болесне дјевојке која, ето, игром животних токова, постаје жена његовог живота; и њемачки војник Штефан Холм који пише писмо живота и смрти и указује на нечовештва најцивилизованијих нација Европе; и Гијом Аполинери, паришки умјетник и надалеко опјевани боем који се срди на Легију странаца што неће да га прими јер је попунила своју предвиђену квоту регрута; и чича Либион који је набављао вино са додацима хлороводоничне кисјелине из Турана од веселе и фаталне мадам Марион, супруге двоструког ратног хероја; и београдска шнајдерка Живка Д. Спасић; и неурохирург Сергеј Честухин кога су све масовнија убиства несрећних војника од Хаберовог гаса, ионако забринутог, додатно онеспокојавала; и Алис Ернестине Прин, звана Кики, која радивши у фабрици за прераду војничких чизама ни не слути да ће одмах након Великог рата постати најславнији модел Монпарнаса и љубавница многих познатих; и клавириста без десне руке Паул Витгенштајн који је изазивао сузе многих професора конзерваторијума који су плакали и окретали главе док су слушали како сакат свира; и сам руски сведржитељ Николај који после смрти Распућина, руског дворског мага, онако сасвим неочекивано, запада у стање неке чудне и забрињавајуће летагрије, и многи други. У суштини, свих стотињак ликова овог историјског романа представљају једног актера – човјека XX вијека. Вјероватно најпотпуније психолошко и филозофско портретисање човјека врши се тако што се он стави у контекст историјског времена, у којем се обликују питања његове егзистенције. Управо је то суштина једног историјског романа. Колико је Гаталица успио у томе, процијените сами.  

Слободан Радовић   Дипл. професор историје               

  објављено: 01.03.2013.

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024