15/06/26
У читаоници Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, 15. 6. 2026. године, приређено је ауторско вече Миомира Милинковића, на коме су представљене његове четири књиге о братоубилаштву у српском народу током Другог свјетског рата, као и првој деценији након рата: „Шумљаци“, „Истина нема рок трајања“, „Немирне године“ и „Вратоломни скок“.
Миомир Милинковић рођен је 1948. године у Буковику, општина Прибој. Основну школу завршио је у Поблаћу, а учитељску у Ужицу. На Вишој педагошкој школи у Ужицу, завршио је 1974. године студије на Групи за српски језик и књижевност, а 1978. на Филолошком факултету у Београду, Српски језик и југословенску књижевност. Звање магистра филолошких наука стекао је 1989, на Филолошком факултету у Београду, одбранивши тезу „Раде Драинац и експресионизам“, а докторат књижевних наука, 1995, такође у Београду, одбраном дисертације „Књижевно дело Милорада Поповића Шапчанина“. Учитељски позив започео је 1970. године у Мажићима (Основна школа ”Никола Тесла”, Прибојска Бања). Од 1974. до 1978. био је наставник српског језика у Основној школи ”9. мај” у Саставцима, а од 1978. до 1996. професор српског језика и књижевности у Машинско-електротехничкој школи у Прибоју. У јуну, 1996. године изабран је у звање доцента на Учитељском факултету у Ужицу за предмет Књижевност за децу, а 1998. и за предмет Реторика.
Биран је у наставничко звање за предмет Српски језик и култура говора на Учитељском факултету у Београду. Био је предавач Министарства просвете (Златиборски округ).
Редовни је професор на Учитељском факултету у Ужицу, за област Методика наставе српског језика и књижевности; српски језик, књижевност, књижeвност за децу, реторика и за Методику српског језика и књижевности на докторским студијама. Ангажован је за предмет Српски језик и књижевност на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду, на Учитељском факултету у Београду (одељење у Новом Пазару), На ФИЛУM-у Крагујевцу и Уиверзитету у Приштини (у Косовској Митровици).
У монографским истраживањима, чланцима и студијама, Милинковић изучава родословне писце и дела, у периоду од народне и средњовjековне, па до савремене српске књижевности. Посебну пажњу посветио је eпохи романтизма и реализма и књижевним покретима између два свjетска рата (књижевност српске авангарде).Од 1996. изучава и књижевност за дjецу, а бави се и питањима стила и језика и бесjедничке вjештине. Један је од иницијатора и организатора стручно-научних скупова из језика и књижевности на учитељским факултетима Србије.
Био је рецензент при Министарству Републике Србије за акредитацију високих струковних школа и факултета, и члан комисије за вредновање стручних и научних часописа и периодике.
Био је уредник часописа Међај, Ужице (часопис за књижевност, уметност и културу) од 2005, до 2010. године, члан Матичног одбора за српски језик и књижевност при Министарству за науку Републике Србије, члан Савјета и члан Сената Универзитета у Крагујевцу. Радни вијек је завршио као вршилац дужности предсједника Академије струковних студија Западна Србија, са сједиштем у Ужицу, 2020. године. Члан је Удружења књижевника Србије, предсједник Књижевног друштва ”Сунчани Брег”, Београд, а од 2021. главни и одговорни уредник часописа ГОДИШЊАК, који издаје Институт дечје књижевности у Београду. Добитник је бројних награда и признања. Научни радови су му превођени на више страних језика.
До сада је објавио више од педесет књига, како монографија, научних књига и уџбеника, тако и књига белетристике, и више од 250 књижевнокритичких, стручних и научних радова, осврта и приказа, чланака и умјетничких текстова. Учесник је више од деведесет научних скупова у Србији и иностранству.
Монографије „Књижевно дело Милорада Поповића Шапчанина“ (1996), „Реторика“ (последње, четврто издање 2021), „Раде Драинац и експресионизам“ (1991), „Историја српске књижевности за децу и младе“ (2014), друго допуњено издање (2024), оцијењене су као научна дјела од изузетног националног значаја за културу и српску књижевност.
На самом почетку свог обраћања професор је публику упознао са раним дјетињством, школовањем и завичајем који је увелико трасирао његове будуће списатељске путеве и опредјељеност да се у свом књижевноумјетничком раду огледа у разним жанровима за дјецу и одрасле.
У наставку излагања говорио је о настанку тетралогије, романа који су представљени публици, и начину на који је приликом писања истих долазио до документарног материјала и података. Говорио је о веома тешким временима које је обичан човјек, на удару бројних војски, на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, преживљавао током Другог свјетског рата и првој деценији након рата.
Посебно се осврнуо на главне ликове својих романа, Божа Бјелицу, Српка Меденицу, Владимира Шипчића, и бројне друге борце за краља и отаџбину, који до последњег дана нису жељели да се покоре наметнутој идеолошкој матрици комунистичког режима, који је спроводио страховладу и терор над српским народом. Говорећи о трагичним судбинама ових људи, професор Милинковић је истакао да је такав отпор могао произаћи не из некаквог политичког активизма, већ само из дубоко моралног и духовног увјерења.
Значајан број страница у својим романима аутор је посветио јатацима који су помагали последње борце за краља и отаџбину. Говорећи о психолошким притисцима, недоумицама и страховима које су преживљавали, Милинковић је нагласио жртву коју су поднијели у временима ратних страдања.
Књижевно вече је одржано пред бројном читалачком публиком.
Модератор вечери била је виша библиотекарка Софија Јеловац.
