Награда „Плутарх“ 2016. за најбољу биографију.
„Ти си Стаљинова кћи. Заправо већ си мртва. Живот ти је већ завршен. Не можеш да живиш свој живот. Постојиш само у вези са својим именом.“
Рођена тек по оснивању Совјетског Савеза, Светлана Стаљина је провела своју младост унутар зидина Кремља. Привилегије у Комунистичкој партији штитиле су је од страшних патњи тог времена: гладовања и чистки, али није успјела да избегне трагичну судбину – губитак својих вољених, укључујући мајку, два брата, рођаке, и љубавника двоструко старијег од ње, кога је њен отац прогнао у Сибир.
Постепено откривајући колико је заиста био бруталан њен отац, и то након његове смрти, Светлана више није могла да ћути и 1967. шокирала је свијет када је напустила своју дјецу и иселила се у САД. Иако никад није била дио очевог режима, није могла да побјегне од свог наслеђа. Њен живот у Америци био је у расулу: често се селила, живјела у катастрофалним браковима, избјегавала остале Русе у егзилу, и на крају умрла у сиромаштву у Висконсину.
Захваљујући приступу архивима КГБ-а, ЦИА и совјетске владе, као и блиској сарадњи са Стаљиновом ћерком, Роузмери Саливан пише револуционарну биографију жене осуђене да буде заточеница имена свог оца. Ауторка истражује њену компликовану личност у најширем контексту а да ни у једном тренутку не губи из вида њену снажну људску причу, и притом нам открива затворен и бруталан свијет који наставља да нас опчињава.
Лагуна, 2016.