Танеси, 2021.
Тешко је проникнути у најдубље тајне људске душе, у страхове и моћне ковитлаце застрањености. Неке од тих најмрачнијих тајни испричаће вам велики јапански послератни писац Осаму Дазаи у роману “Нечовек”, кроз исповијест и страдање протагонисте, Обу Јозоа. Шта је то што људско биће доводи до амбиса и непрестано га привлачи да пада и тоне у свој неповрат и посрнуће? Колико дуго мора да траје патња да би један човек осјетио своје неприпадање овом свијету и, да ли тај суноврат може да се сагледа или разумије, нека су од питања која намеће читање овог романа.
Иако је Дазаи одрастао као јапански аристократа, већ у његовом дјетињству које је провео без мајке, зачета је клица отуђености. Цијелим својим бићем, разапет између традиције којом је задојен, и емотивношћу посрнулог „Запада” са својим илузионистичким слободама, које су писца толико привлачиле и буниле, исто као и главног јунака, који спас и недостатак остварености непрестано тражи у самоуништењу. Јесу ли то гриже савести заталасане пијанством, повлађивањем страстима, менталном дезоријентисаношћу, као и жудњама за утрнулошћу гдје бол и патња нестају, на читаоцу је да проникне све недоречености.