10/08/26

Ново издање Библиотеке “Жила куцавица“ Миленка Дачевића,

представља још један допринос његовању и афирмацији књижевног стваралаштва, са посебним освртом на поезију која тематизује завичај, љубав, вјеру, човјека и очување језичког и културног памћења.

О књизи је свој осврт дао пјесник Матија Бећковић, чије ријечи преносимо у цјелости:

Миленко Дачевић: „Жила куцавица“

Већ по самом наслову „Жила куцавица“ могло би се погодити одакле стиже овај песник.

Јер то није само наслов једне књиге, него име земље из које ова поезија извире.

А та земља је Херцеговина – још увек жила куцавица српског језика и песме.

Из оне Херцеговине која је подарила Јована Дучића и Алексу Шантића, највеће мајсторе стиха и версификације, где се поезија не сматра књижевним украсом него начином живота, где се љубавне и родољубиве песме и данас казују у рими, а српски језик и ћирилица стоје једно уз друго као нераздвојни чувари народног памћења.

Миленко Дачевић припада управо том песничком братству. Он се исповеда хартији као највернијем саговорнику. Његова песма не тражи уточиште у модама нити у пролазним књижевним навикама. Она слави љубав, завичај, веру и човека. Пише се молитвом, а чита сузом.У времену када се често одустаје од мелодије стиха, Дачевић остаје веран песми која памти свој народ и свој језик. Његова поезија показује да права реч никада не застарева ако долази из срца. Док буде српског језика, биће и Херцеговине као његове жиле куцавице. А док буде Херцеговине, рађаће се наследници Дучића и Шантића, песници који знају да се највеће истине не доказују – него певају.

Матија Бећковић