28/04/26
У организацији Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Пљевља, 28. 4. 2026. године, приређена је промоција књиге „Зера луче“ ауторке Јасенке Лаловић.
На самом почетку књижевне вечери, публици се обратила Бојана Ђачић, директорица Библиотеке, направивши кратак увод и анализу романа, истакавши да се ради о „дјелу које се по својој тематској, етичкој и поетичној слојевитости издваја као изузетно значајно у оквиру савремене књижевности која се бави питањем идентитета и унутрашњих превирања човјека”. Ђачић је у наставку излагања истакла: „У тематском средишту романа налазе се питања слободе, припадности и истине, али и сложени односи повјерења, издаје, освете и моралне одговорности. Дјело отвара суштинске дилеме: у ком тренутку блискост губи своју стабилност, када повјерење уступа мјесто издаји, и да ли је свака издаја усмјерена ка другом или, у својој суштини, представља одступање од сопствених вриједности. На тај начин, Јасенка преиспитује границе личне одговорности и утицаја спољашњих околности“. Говорила је о језичком слоју романа који додатно доприноси његовој умјетничкој вриједности, истакавши да „употреба аутентичног, локалног израза и одступање од стандардних норми функционише као свјесна поетичка стратегија, којом се чува културно наслеђе и појачава увјерљивост приповједања“. Роман, по мишљењу Ђачић, „не нуди коначне одговоре, већ отвара простор за личну рефлексију, позивајући читаоца да у причама других препозна дјелове сопственог искуства“.
Јасенка Лаловић је књижевница и ауторка трилогије „Брда од пелина“, као и романа „Бастадур“ и „Зера луче“. Рођена је у Бару, одрастала у Буљарици, Петровцу и Бару, а данас живи у Београду, док најчешће пише и ствара окружена тишином и љепотом планина. Њен списатељски дар био је изражен већ у најранијем школовању, али је чекао неколико деценија да се конкретизује у приче, а потом и романе у којима је заблистала препознатљива особеност Јасенкиног писања. Оно што карактерише њен стил јесте нарација, његовање аутентичног локалног језика, упркос правописним нормама, приближавање тешких судбина наших предака, стварање простора за разумијевање различитих карактера, као и дубока емотивна повезаност са ликовима. Јасенкини романи су ода тихој мудрости наше прошлости. Иако су приче везане за географски простор Црне Горе, оне претачу универзалне поруке публици нашег ширег говорног подручја, бришући сваковрсне границе и повезујући читаоце са судбинама својих предака на посве исцељујући начин. Широка читалачка публика, нарочито она у Црној Гори, омогућила је да је њен плодоносни књижевни рад, отјелотворен у чак пет романа штампаних у 80000 примјерака, буде награђен сталним присуством на листама најтраженијих наслова у књижарама у Црној Гори, још откад је 2018. године објављен први роман „С оне банде моје горе“. Њена дјела пронашла су пут и до читалаца изван региона, а интересовање за преводе расте из године у годину.
Учествовала је на бројним књижевним вечерима, конференцијама и сајмовима књига, гдје су њене приче често истицане као примјер очувања културног идентитета кроз савремену прозу. Критичари посебно истичу њену способност да кроз реченицу пренесе и најсуптилније емоције. Захваљујући садржајним дијалозима и спретно дочараној атмосфери кроз опис простора, призора и ликова, Јасенкина дјела се често помињу као инспирација за потенцијалне екранизације. Заинтересованост за њене романе одјекнула је и прије самих објављивања књига захваљујући објавама на њеној Фејсбук страници, у којима су се читаоци упознавали са њеним стилом писања, ликовима и промишљањима о универзалним питањима и мотивима. Поред писања, у којем проналази неисцрпну инспирацију, Јасенка је посвећена супруга, кћерка, мајка, тетка и бака, и заљубљеница је у природу и планинарење. Мало је познато и да посједује таленат за сликање и цртање. У свом раду води се жељом да сачува дух и језик простора из ког потиче, верујући да приче наших предака могу бити снажан мост разумевања међу генерацијама и народима. Тренутно ради на новом роману.
Јасенка Лаловић, на почетку свог излагања, објаснила је сам назив романа „Зера луче“, зера као мало преко ништа, а луча као мотив да се вратимо правим вриједностима. „Најтежи тренуци у нашем животу су тренуци када доживимо најјаче преображаје“ нагласила је, истакавши да су тада људски потенцијали највећи и да тада дајемо највише од себе. Сматра да је врло важно дефинисати шта је то што смо наслиједили од предака, и „шта је то у датом тренутку што нас чини сличним у реакцијама у односу на наше маме, бабе, прабабе, шта је то што препознајемо као бреме којег се треба ослободити, а шта је то што треба прихватити као дио нашег идентитета“. Што се тиче теме издаје, за коју сматра да је универзална тема, истакла је да се треба упитати да ли издаја као таква уопште постоји, или су у питању само наша изневјерена очекивања на личном нивоу. У наставку излагања говорила је о радњи самог романа. Говорећи о ликовима из романа истакла је да је сваки човјек саткан од добра и зла и да је све у свијету јединство супротности. Посебно се осврнула на лик Даринке, прочитавши том приликом одломак из књиге. Говорила је о мудрости предака и тој способности којом су владали, да се са мало каже пуно. „Зборење између редова, то је увијек била одлика ових људи.“ Говорила је о језику и бројним архаизмима које је користила приликом писања романа. У наставку излагања читала је одломак из романа, у коме се говори о љубави оца и кћерке у патријархалном друштву. За сами крај говорила је о Андру, као најчеститијем и најморалнијем лику, прочитавши одломак из књиге.
Модераторка вечери била је библиотекарка Слађана Криваћевић.
Књижевно вече је одржано у читаоници Библиотеке пред бројном читалачком публиком, која је узела учешће у самом програму, водећи разговор са ауторком о свим оним запажањима која су стекли приликом читања романа.
