Шахимпашић, 2015.
03/10/25
Роман „Хроника птице навијалице“ Харукија Муракамија представља један од најзначајнијих примјера његовог споја магичног реализма, психолошке прецизности и филозофске рефлексије. Прича прати Торуа Окаду, обичног човјека који се изненада сусреће са потпуном промјеном свог живота након нестанка супруге. Тај губитак покреће низ догађаја у којима се стварност и метафизика испреплићу, откривајући свијет у којем је један појединац истовремено свједок и учесник чудних, понекад бизарних догађаја.
Једна од кључних тема романа је отуђеност – и унутрашња, психолошка, и социјална. Окада се осјећа искљученим из својих односа са другима, али и из самог свијета који га окружује. Његова усамљеност није само последица нестанка супруге, већ дубљи осјећај одвојености од живота, од других људи и од протока времена. Мураками овде приказује типичног савременог човјека, који се суочава са празнином унутар себе и са отуђењем које је често немогуће разумјети или превазићи.
Поетика Муракамија у овом роману заснива се на споју свакодневног и надреалног: снови, чудни сусрети и симболика „птице на навијање“ пружају читаоцу увид у психолошко стање ликова и њихово трагање за смислом. Птица као симбол пролазности и скривених истина осликава осјећај изопштености – истовремено је и присутна и недостижна, као сам Окада у свом свијету.
Када се „Хроника птице на навијање“ упореди са другим Муракамијевим романима, као што су „Норвешка шума“ или „Кафка на обали“, видљива је доследна тема отуђености. У свим овим дјелима, централни јунак се суочава са осјећајем раздвојености: од ближњих, од друштва, па понекад и од сопственог идентитета. Разлика је у приступу – у “Норвешкој шуми” доминира трагична, егзистенцијална усамљеност младе генерације, док у “Хроници птице на навијање” усамљеност има сложену, готово метафизичку димензију, испреплетену с историјским и психолошким слојевима.
Муракамијев језик и стил у овом роману одражавају динамику отуђености. Промишљени описи, спори наративни ритам и повремени надреални елементи чине да читаоца ‘прожме’ исти осјећај дистанцираности и неприпадања који прожима Окадин живот. Тај спој реалног и фантастичног, свакодневног и митолошког, омогућује дубоку психолошку и филозофску рефлексију о људској природи, усамљености и трагању за смислом.
„Хроника птице навијалице“ је роман о људској дезоријентацији у савременом свијету, о отуђености која се јавља и споља и изнутра, али и о могућности трагања и самоиспитивања као начина да се обнови осјећај припадности – макар он био пролазан или симболичан. Мураками, кроз свој јединствени стил, обликује литерарни простор у коме се истовремено могу искусити губитак и могућност смисла, усамљеност и сусрет са дубљим стварностима.
Ивана Цвијетић, професорица српског језика и књижевности