Геопоетика, 2024.
Три дијела књиге која прате различите фазе живота неименованог наратора (од адолесценције до четрдесетих), одвијају се на два нивоа – стварном свијету и паралелном свијету у граду унутар зидина и обилују Муракамијевим препознатљивим метафорама и мотивима: сјенке, бунари, рупе, снови… Тражећи дјевојку коју је у младости волио, главни јунак заправо покушава да открије истинског себе и притом прелази из стварног у нестварни свијет, радећи у оба света у библиотеци, једној у којој се чувају снови и другој с књигама. Вријеме у граду унутар зидина” не тече и на сатовима нема казаљки. У стварном свијету оно неумитно тече, али је упркос томе оној крајњој последици протока времена – смрти – одузета коначност.