09/12/24
Синоћ је у читаоници Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ одржано књижевно вече посвећено стваралаштву чланова Удружења књижевника Србије (УКС).
Свој књижевни опус представили су Видак М. Масловарић – потпредсједник УКС-а, Милан Лукић – оперативни уредник Књижевних новина, као и чланови УКС-а Гордана Боранијашевић и Мајо Даниловић.
У уводном дијелу, Ђина Бајчета, која је била модератор вечери, пожељела је добродошлицу угледним гостима и осврнула се на богату историју Удружења књижевника Србије. Она је нагласила да је УКС, према званичним подацима, најстарија и највећа књижевна организација у Србији чији почетак постојања датира још из 1905. године, најприје као Српско књижевно друштво. Први предсједник друштва је био Симо Матавуљ, Јован Скерлић је био секретар, а међу првим члановима су били Алекса Шантић и Јован Дучић.
Удружење књижевника Србије и касније су водили најистакнутији српски писци – Иво Андрић, Вељко Петровић, Јован Поповић, Душан Матић, Ристо Тошовић, Драган М. Јеремић, Зоран Глушчевић, Иван В. Лалић, Матија Бећковић, Александар Петров, Миодраг Булатовић, Јован Христић, Слободан Ракитић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић.
Ово удружење данас броји више од хиљаду и петсто чланова.
Господин Масловарић предочио је присутнима начин на који се дошло до идеје о стварању Легата Удружења књижевника Србије у Пљевљима. Наиме, њихов сусрет са проф. Бојаном Струњашем и још неколико људи био је јако плодотворан. До овог тренутка је допремљено око три хиљаде књига, а сукцесивно ће се премашити број од осам хиљада колико је био почетни договор. Такође, поменуо је и нашег суграђанина Миленка Јовића који је дао велики допринос повезивању УКС-а са Пљевљима. Масловарић је читао одломак из његове књиге „Непоменик“.
Надаље, оперативни уредник Књижевних новина, Милан Лукић, у свом обраћању је навео да прилично споро објављује јер, како каже, има обичај да до бесвијести мијења, дотјерује, шминка, утеже то што пише и стално се томе враћа јер јако ужива у процесу рада, у процесу писања. Присутнима је казивао своју поезију.
Мајо Даниловић је рекао да је његова непатворена драгост што говори пред пљеваљском публиком и што је, за само три доласка у Пљевља, стекао утисак да се ради о граду који много полаже на културу, гдје је Пљевља упоредио са Чачком у Србији и Требињем у Републици Српској. Публици је премијерно говорио стихове своје пјесме “Исписаћу те из људи“.
Гордана Боранијашевић се публици представила са своје три пјесме.
На крају, наш суграђанин, Миленко Јовић је казивао своје стихове објављене у последњем броју Књижевних новина.
