01/10/25
Роман Огањ представља трећи дио обимног четворокњижја „Погром“ Ненада Милкића, у којем је аутор осмислио јединствену књижевну цјелину посвећену страдањима српског народа у новијој историји. Након романа Кости, који говори о судбини Срба у Сарајеву, и Колоне, која тематизује трагичне догађаје у Крајини, Милкић у Огњу своје наративно жариште усмјерава ка Косову и Метохији.
У књизи се прожимају личне судбине и колективна трагедија. Судбина породице Ковачевић, која повезује све дијелове овог циклуса, у Огњу добија ново, болније и дубље усмјерењњ, кроз лик Јоване која се, удајом, нашла у вихору косовског страдања. Милкић отвара странице које свједоче о страховима и прогону, о болу који није поштедио ни Србе, ни Горанце, ни све оне који нису били дио већинског албанског корпуса.
У роману се препознају потресне слике „жуте куће“, нестанка људи, пустошења и страха, али и тихог, готово невидљивог јунаштва, опстанка, чувања огњишта и вјере да постојање није узалудно. Наслов Огањ сам по себи симболизује двоструко значење: с једне стране, огањ разара, пали и уништава; с друге стране, он је знак живота, жижак који остаје да гори и када све друго замире.
Језик Милкићевог романа је снажан, једноставан и непосредан, прожет емоцијом и историјским сјећањем. Он не бјежи од суровости догађаја, али истовремено гради једну врсту меморијалне прозе, прозе која жели да остане свједочанство, опомена и књижевни документ. Огањ није само књига о страдању, већ и о отпору забораву. У њој је садржана порука да народ који не памти своје жртве губи право на будућност. Зато Милкићев роман има и културно-меморијалну, историјску димензију, која надилази саму књижевну форму.
Са Огњем, Ненад Милкић наставља свој литерарни завјет, да кроз романескну форму сачува гласове страдалих и опомене живе. То је дјело које ће читалац доживјети не само као литературу, већ и као огледало сопственог памћења и савјести.
Сриједа, 1. октобар у 19.00 часова
Читаоница Библиотеке
Добро дошли!