ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ ПСИХОЛОГА ЉИЉАНЕ ДЕШЕВИЋ – КАКО САЧУВАТИ МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ?

08/10/25

У сусрет Међународном дану менталног здравља, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ је организовала предавање на тему „Како сачувати ментално здравље“, које је одржала психолог Љиљана Дешевић.

Предавање је одржано 8. октобра 2025. године, у 19.00 часова, у просторијама Читаонице библиотеке.

Циљ овог предавања је да се укаже на значај бриге о психичком здрављу, очувању емоционалне стабилности и развијању стратегија за суочавање са свакодневним изазовима савременог живота. Кроз интерактиван приступ, психолог Љиљана Дешевић је подијелила корисне савјете и технике које могу помоћи у јачању унутрашњих ресурса и очувању менталне равнотеже.

Ментално здравље д‌јеце и младих подразумијева физичко, психичко и социјално благостање, које је кључно за правилан развој и суочавање са животним изазовима, с обзиром на то да чак 50% менталних поремећаја почиње прије четрнаесте године. На њега утичу бројни фактори, укључујући заштитне и ризичне факторе, те је важно препознати знакове проблема и пружити подршку, јер стигме и заблуде могу спријечити тражење помоћи.

Ментално здравље је стање добробити и темељ који омогућује д‌јеци и младима да остваре властите потенцијале, а важно је у свакој фази живота.

На веома сликовит начин кроз примјере из праксе предочила је како на д‌јецу д‌јелују трауматичне и стресне ситуације из раног д‌јетињства, које су посљедице нестабилног окружења из најранијег периода живота по наше ментално здравље.

Рано дјетињство представља важан период у развоју личности и карактера. Истраживања из области д‌јечијег развоја показују да се основа доброг менталног здравља формира рано у животу. Ментално здравље обухвата прије свега правилан психофизички развој д‌јеце, њихових потенцијала и могућности, јачање снага њихових личности и издржљивости, отпорности на стресове као и преузимања других нових улога, које их чекају у личном животу и у изградњи друштва.

У стручној литератури најчешће помињани проблеми који се испољавају код д‌јеце су: емоционалне тешкоће, поремећај расположења, прилагођавање, поремећај понашања, проблем око савладавања школског градива или недостатак мотивације за учењем, сукоби са родитељима, насиље међу вршњацима, насиље у породици, емоционалне везе, стрес, склоност ка замјени дана за ноћ – да се ноћу живи а дању спава, да се избјегавају било какве обавезе, да постоји застој у свему што се ради са одсуством или падом мотивације, склоности ка експериментисању са средствима зависности који започиње пушењем цигарета и конзумирањем алкохола, а може се наставити и са конзумирањем илегалних супстанци, коцкањем, играњем игрица на телефону и компјутеру. Наведени проблеми праћени су различитим појавним облицима патњи, анксиозним и депресивним реакцијама, падом самопоштовања и самоцијењења и урушавања менталног здравља, па се неријетко упада у ситуације из којих нема лаког и брзог излаза и опоравка. Нема здравља без менталног здравља. Ментално здравље представља више од непостојања менталних поремећаја.

Родитељи и пријатељи представљају основни стуб система подршке, односно доказује колико је адекватна родитељска подршка важна за очување менталног здравља и адаптирано функционисање. Колико год се наглашавала тенденција ка независности од родитеља у периоду одрастања, д‌јеца су ипак најупућенија на родитеље када им се дешава неки проблем. То нам указује на потребу да сами родитељи буду што самосвјеснији, психолошки осјетљиви и охрабрени да заједно са својом д‌јецом траже стручну помоћ у преовладавању психичких проблема и тегоба.

Упозоравајући знаци које би одрасли требало да уоче код д‌јеце и младих су ако проводе превише времена затворени у својим собама. Када родитељи на својим додатним пословима проводе више времена онда је чињеница да многи упозоравајући знакови могу проћи непримијећено или занемарено, посебно ако се приписују карактеру, школским обвезама или нечему трећем.

Међутим, постоје знакови и симптоми у понашању који трају нед‌јељама или мјесецима, а редован разговор с д‌јететом о њиховим емоционалним проблемима (а не само о оцјенама) сигурно ће помоћи у уочавању неких од сљедећих знакова:

– раздражљивост, напади бијеса, импулсивни поступци, агресивна понашања

– страхови и бриге око школе и околине, до те мјере да постају психосоматски проблеми (чести болови у стомаку и главобоље без познатог медицинског узрока)

– мањак концентрације и немогућност одржавања пажње (осим када проводе вријеме испред екрана)

– премало или превише спавања, несаница, честе ноћне море, поспаност током дана и мањак енергије

– мањак интереса за игру и дружење с вршњацима те потешкоће у склапању пријатељства

– образовне потешкоће, негативне оцјене (посебно ако се догодила нагла промјена у односу на пријашњи школски успјех), изостајања с наставе

– затварање у собу, социјална изолација, избјегавање друштвених активности

– строге дијете, претјерано вјежбање, незадовољство изгледом, изражен страх од процјене других

– самоозљеђивање (резање, спаљивање коже) – узмите у обзир ако дијете стално носи мајице дугих рукава, чак и по топлом времену, или ако одбија купање на заједничком љетовању како би прикрило ране.

Бројни су знакови који упућују да нешто није у реду, али је недовољно времена које је потребно уложити да би се исти примијетили. Нажалост, када се и примијете, неки ауторитети их одлучују игнорисати, приписивати нормалним развојним промјенама, занемаривати или искористити за очитавање буквице дјетету. Међутим, то је д‌јеловање усмјерено само на посљедице.

Превентива је најбољи начин да се сачува ментално здравље да се избјегну или умање стресне ситуације у периоду д‌јетињства и одрастања. Она се постиже свакодневном бригом о д‌јеци, присутност у њиховом одрастању, подршка у рјешавању проблема, емотивна повезаност, показивање љубави и оснаживање њиховог карактера, повјерење и слобода да се разговара о проблемима без кажњавања. Боље спријечити него лијечити. Вријеме поклоњено д‌јеци као и одраслима је највреднији поклон који можемо некоме дати и најбоља превентива за очување менталног здравља.

Љиљана Дешевић је читав живот радила у Центару за ментално здравље, при Дому здравља у Пљевљима. У току своје дугогодишње професионалне каријере похађала је велики број едукација. Преко 30 година је била једини психолог у овом центру, радила је све послове које ради неколико уско специјализованих психолога, има велико животно и професионално искуство у раду са пацијентима, огромну теоријску и радну праксу.