08/04/25.
У читаоници Библиотеке, 7. и 8. априла 2025. године, одржано је предавање под називом „Живот и књижевно стваралаштво Меше Селимовића“, намијењено ученицима првог и другог разреда Гимназије. Циљ овог догађаја био је да се ученицима приближи личност и дјело једног од најзначајнијих аутора југословенске и српске књижевности 20. вијека. Предавање је одржала професорица књижевности и српског језика и библиотекарка Ивана Цвијетић, а било је пропраћено мултимедијалном презентацијом која је обухватила најзначајније аспекте Селимовићевог живота, књижевног развоја и политичког ангажмана.
Презентација је додатно обогаћена видео инсертом из филмске адаптације „Дервиш и смрт“, који је визуелно дочарао емоционалну и филозофску дубину Селимовићевог најпознатијег романа. Поред тога, ученици су имали прилику да чују и аудио записе изабраних цитата из романа „Тврђава“ и „Острво“, што је допринијело интерактивности и продубило доживљај књижевног текста.
У излагању је пажња посвећена животном путу Меше Селимовића, његовом образовању, раду у просвети и култури, као и дубокој личној трагедији која је оставила неизбрисив траг на његово стваралаштво — губитку брата током рата који је погубљен од стране сопствених сабораца. Тај догађај, обавијен ћутањем годинама, постао је кључна инспирација за настанак његовог најпознатијег романа „Дервиш и смрт“, који се је у предавању анализиран као филозофска и егзистенцијална исповијест човјека који губи повјерење у систем, правду и смисао. Осврт је дат и на роман „Тврђава“, као логичан наставак теме о човјеку који покушава да изнова пронађе смисао живота, да изађе из “тврђаве” властите моралне драме.
Поред ова два дјела, говорено је и о другим дјелима као што су „Острво“, „Круг“ и мемоарски записи „Сјећања“, у којима Селимовић наставља да истражује теме слободе, љубави, идентитета, побуне, отуђења… Ученицима су представљени и одабрани цитати из дјела, који су подстакли дискусију о језичком стилу, структури текста и етичким порукама. Дио предавања био је посвећен и Селимовићевом односу са другим писцима. Његов формалан и резервисан однос са Ивом Андрићем, идејна блискост са Данилом Кишом и колегијална сарадња са Добрицом Ћосићем, пружили су ученицима шири контекст књижевне сцене у којој је стварао. Такође се говорило и о његовом односу према националном и културном идентитету, као и о његовој изјави да се осјећа као Србин муслиманског поријекла, што је у то вријеме изазвало бројне полемике, али и освијетлило Селимовићеву потребу за личном истином и интегритетом.
