19/02/25
Данас је у Читаоници НБ „Стеван Самарџић“ одржана радионица са ученицима II-2 и II-3 разреда ОШ „Ристан Павловић“ и њиховим професорицама разредне наставе Соњом Рондовић и Рајном Прерадовић. Данашњу радионицу посветили смо великом дјечијем писцу Драгану Лукићу.
Драган Лукић је рођен 30. новембра 1928. године у Београду, на Лекином брду, код последње тролејбуске станице. У чаробни свијет књига упловио је веома рано захваљујући оцу, који му је из штампарије, гдје је радио, доносио најновија издања књига. Године 1952. објављује своје прве књиге и стиче велику популарност. Објавио је више од стотину књига, од којих су најпознатије: Фифи, Из једног џепа, Како се коме чини, Овде станују песме, Од куће до школе и многе друге. Један је од ријетких српских аутора који је писао искључиво пјесме, романе, приче и драме за дјецу. Поред књижевног рада, водио је емисије на радију и телевизији, уређивао часопис Змај, био је учесник најзначајнијих манифестација за дјецу на просторима некадашње Југославије. Цјелокупним својим дјелом, за које је добио највише награде и признања, попео се у сам врх југословенске и српске књижевности намијењене дјеци. Преминуо је 1. јануара 2006. године у Београду.
У уводном дијелу дјеца су одиграла игру На слово, на слово, затим су се упознали са биографијом Драгана Лукића. Читали смо пјесме које је он посветио тролејбусу: „Мој тата“, „Последња станица“, „Песма за једног шофера“, „Новогодишњи трамвај“, „Тролејбус је љут“, „Мој тролејбус“.
Једном приликом Лукић је рекао: „Песма о тролејбусу није написана зато да покаже да тролејбус има четири точка и две троле, већ да се тролејбус осети као један живот који је присутан међу људима и који је оживљен људима у њему, да тај тролејбус живи као што живи брат и сестра, као што живи све живо на овом свету, и да то треба волети и поштовати, ценити и користити.“
У завршном дјелу радионице,дјеца су илустровала тролејбус.
