ННК Интернационал, Београд, 2010.
„Широм целе Европе обични људи су сахрањивани у масовним гробницама, са телима слаганим хоризонтално у по пет слојева. Археолози су открили такве вишеслојне масовне гробнице на много места, укључујући и центар Лондона. Пошто је слој земље која је покривала масовне гробнице био танак, смрад који се ширио са гробља био је у почетку несносан.“
„У Вртлогу куге“ Нормана Кантора дјело је које нас на драматичан начин враћа у средњи вијек, у вријеме Црне смрти, једне од најстрашнијих пандемија које је човјечанство доживјело кроз историју. Дјело редефинише наше разумијевање ове болести, на детаљан начин описујући како је пандемија куге на неки начин измијенила ток историје, преобликовала друштвено, економско и културно ткиво Европе. Канторово дјело није само фасцинантна историјска студија, већ и изненађујуће актуелно дјело. Иако се догађаји дешавају у далекој прошлости, Канторове анализе и закључци имају директне импликације на наше разумијевање савремених пандемија и глобалних криза.
Куга или Црна смрт је у 14. вијеку у Европи однијела милионе живота. Кантор, међутим, помјера фокус са саме куге на њене последице. Аутор нас води мрачним улицама средњовјековног града, гдје се живот одвија у сјенци страшне болести. Пратимо судбине различитих ликова, од племића до обичних грађана, чији су животи испреплетени у вртлогу куге. Аутор вјешто дочарава атмосферу страха, очаја и наде која је владала у то вријеме. Он тврди да је разарање изазвано болешћу било катализатор дубоких индивидуалних и глобалних трансформација. Испитујући животе и обичних људи и утицајних личности, Кантор конструише живописну таписерију свијета у преврату.
Један од најупечатљивијих аспеката Канторовог рада је његова способност да хуманизује жртве куге. Педантно истраживање и живописно приповиједање оживљава искуства сељака, занатлија и свештенства који су претрпјели незамисливе патње. Њихове приче служе као дирљиви подсјетници на људску цијену епидемије. Штавише, Канторово истраживање психолошког утицаја куге је револуционарно. Он се упушта у анализу колективне трауме оних који су преживјели, њихов промјенљив став према религији, смрти и самом животу.
Књига такође освјетљава економске и друштвене последице Црне смрти. Кантор показује како је десетковање радне снаге довело до значајних промјена у пољопривредним праксама, трговини и радним односима. Пораст најамног рада и опадање кметства су међу далекосежним последицама које истражује. Поред тога, Кантор испитује промјену динамике моћи између различитих друштвених класа, као и појаву нових могућности за оне који су преживјели катастрофу.
Аутор користи мрачне и суморне слике да дочара атмосферу града погођеног кугом. Детаљни описи напуштених кућа, лешева на улицама и болничких кревета испуњених умирућим људима у агонији, изазивају код читаоца осјећај хладноће и страха. Симболи попут костију, црних гаврана и изблиједјелих свијећа наглашавају присуство смрти и неизбјежност судбине.
Канторово дјело није обичан историјски приказ, то је дјело дубоког интелектуалног и друштвеног значаја. Доводећи у питање конвенционалне наративе и нудећи нове перспективе, Кантор позива читаоце да преиспитају трајно наслеђе Црне смрти. Његова књига служи као снажан подсјетник да чак и у најмрачнијим временима људска отпорност и креативност могу преовладати. На крају крајева, „У вртлогу куге“ је свједочанство трансформативне моћи историје и њене способности да обликује свијет у коме данас живимо. Кантор подсећа да је и наша генерација суочена са великим изазовима, и да из грешака предака можемо много да научимо. Његова књига је позив да размислимо о нашој рањивости, али и о нашој способности да се ујединимо и пронађемо решења за највеће проблеме.
Ивана Цвијетић, мастер професор српског језика и књижевности