17/10/24
У четвртак, 17. 10. 2024. године, у читаоници Библиотеке, одржано је књижевно вече на ком је представљено књижевно стваралаштво Вукосава Делибашића.
Вукосав Делибашић је рођен 18. септембра 1947. године, у Трепчима код Никшића, гдје је завршио основну, а потом средњу медицинску школу на Цетињу. Радни вијек је провео на Одјељењу за психијатрију у општој болници у Никшићу. Док је радио писао је стручне радове који су му објављивани у медицинским часописима. Писао је за Новине Никшића, а повремено и колумне за неке портале. Писањем се интезивно почео бавити након пензионисања. Проза му је обављивана у књижевној периодици, штампаним и електронским медијима, поезија у разним зборницима широм региона. За поезију и хаику поезију је похваљиван и награђиван. До сада је објавио седам књига, аутобиографски роман “У вртлогу времена”, “Повратак из пакла”, “Робиње”, књигу поезије “Траг”, хаику поезије “У моменту” и двије књиге прича “Укус камена” и “У ходу” – 101 страница – 101 прича. За роман “Повратак из пакла” добио је прву награду ”Славиша Николин Живковић” у Нишу. Роман “Робиње” похваљен је од стручног жирија на седмим дринским књижевним сусретима у Зворнику.
На почетку књижевне вечери директорица Библиотеке Бојана Ђачић је поздравила присутне суграђане, пожељела добродошлицу књижевнику Вукосаву Делибашићу и Рајку Палибрку кији је говорио о Делибашићевом књижевном стваралаштву.
Говорећи о роману “У вртлогу времена”, Рајко Палибрк је истакао да је Делибашић човјек чистог образа и чистих руку који нема ни један разлог да се стиди свог живота. Сјећања постају битан ослонац идентитета личности, извор снаге и мотивација за даљу животну борбу. Када је човјек у стању да о њима искрено говори, свој живот доживи вриједним живљења. За подсјећање на непријатне догађаје кроз које човјек прође у животу треба храбрости. Таква сјећања боле, па се не заборављају лако о њима треба причати да опомињу и да се на њима учи, да се не понове.
У роману “Робиње” дотакнути су многи догађаји и ликови. Изузетно питком и нарацијом мајстора аутор гради причу око историјског лика Смаил аге Ченгића, односно његове мајке Амине, ђурђијске ропкиње, хришћанке, која је ипак имала срећу у несрећи да постане ханума угледног османског поданика. Аутор се упустио у обраду једне сложене теме која га је обавезала да тему о којој говори добро проучи, уђе у њену суштину и посматра је ”изнутра” потпуно свјестан потребе и неопходности да се освијетли та битна, до сада мало позната страна живота која је имала изузетан утицај на укупна збивања на овим вјетрометним балканским просторима. Овај роман има задатак да освијетли положај жене, супруге, мајке, робиње, без статуса у том зачараном вилајету, кроз јасну причу засновану на стварним животима и чисту људску, хуману поруку садржану у потреби потврде еманципације женског бића.
Књижевник Вукосав Делибашић се обратио присутнима уз ријечи захвалности на прилици да гостује у Пљевљима истичући да вријеме које је било и прошло најбоље се чува у написаном. Рађањем нове књиге рађа се писац, кога обликују мјесто и вријеме. Дио свога живота поклања књизи, своје мисли, идеје, снове и машту. Умива је, мијења, у њу уграђује искуство и стечено знање. Управо та повезаност писца, времена и књиге даје јој безвременску димензију у којој ће јој ако вриједи надживјети и писца и вријеме у којем је стварана. Када је почео писати схватио је колико га писање оплемењује и да кроз писање дубоко понире у своју и у душу и осјећања других особа. Дубље се анализира живот, промишљају друштвене и природне појаве, проучава све оно са чиме је човјек у контакту и повећава се интересовање за недокучиво. Књига прича ”Укус камена” садржи дуже и краће приче и подијељена је у три поглавља. Прво поглавље – На изворишту живота – је углавном аутобиографско, памћење из првих година живота. Друго – Истина је у времену – главни јунак је ђед Мато, народни мудрац и памтиша са којим се зла судбина жестоко поиграла. Треће поглавље – Сатире – шаљиве приче из разних живота везане за завичај.
Књижевно вече је водила Ђина Бајчета и читала исјечке из романа књижевника Вукосава Делибашића.
.