18/02/26
У ЈУ Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ одржано је предавање на тему „Митрополит Петар Зимоњић на страдалном путу српског народа“, које је окупило бројну публику заинтересовану за историју, културу памћења и духовно насљеђе српског народа.
Вече је отворено освртом на значај теме која нас враћа у сложено историјско искуство прве половине XX вијека. Истакнуто је да прича о митрополиту Петру Зимоњићу није само биографски приказ једне личности, већ и подсјећање на шири историјски контекст времена обиљеженог страдањима, прогоном и тешким моралним изборима.
Први се публици обратио Миленко Дачевић, правник и пјесник, који је свом излагању дао снажан духовни и морални тон. Говорећи о митрополиту Петру Зимоњићу као о „духовној вертикали“ свога времена, Дачевић је нагласио да је ријеч о личности која је свјесно остала уз свој народ у тренутку највеће опасности. Посебно је подсјетио на чињеницу да је митрополит своју посљедњу литургију служио у манастиру Свете Тројице у Пљевљима, уочи повратка у Сарајево 1941. године, гдје је убрзо ухапшен. Тај историјски догађај представља снажну духовну и симболичку спону између личности митрополита Петра и овог града, чинећи Пљевља дијелом његовог страдалног пута.
У свом обраћању, Дачевић је истакао да митрополит Петар није био човјек уског погледа, већ духовник широке визије и снажног карактера, који је остао досљедан својој вјери и идентитету и онда када је то значило страдање. Осврнуо се и на његову мученичку смрт у усташким логорима, наглашавајући да његова жртва представља свједочанство вјере, истрајности и моралне снаге у времену зла.
У наставку вечери, публици се обратила Свјетлана Самарџија, докторанд средњовјековне историје, која се професионално бави насљеђем, историјским изворима и културом памћења. Њено излагање заснивало се на историјској грађи и документима, кроз које је представљен животни пут митрополита Петра – од његовог поријекла из старе Херцеговине, духовног формирања и школовања, до службе на трону митрополита дабробосанског.
Свјетлана Самарџија је подсјетила на његово поријекло из старе Херцеговине, духовно формирање и образовање, као и на његову службу на трону митрополита захумско-херцеговачког, а потом дабробосанског. Посебно је наглашена његова улога у вријеме између два свјетска рата, као и његов углед који је уживао не само међу православним вјерницима, већ и међу другим заједницама у Сарајеву.
Предавање је посебну пажњу посветило периоду након успостављања Независне Државе Хрватске 1941. године. Истакнуто је да је митрополит Петар одбио да напусти Сарајево и своју паству, иако је био изложен притисцима и пријетњама. Одбио је захтјев да се ћирилица укине и остао досљедан ставу да се идентитет и вјера не могу поништити декретом. Након више претреса и испитивања, ухапшен је и одведен у логор, одакле се никада није вратио.
У излагању су наведена свједочења о његовом страдању у усташким логорима, као и чињеница да његово гробно мјесто до данас није поуздано утврђено. Његова судбина представљена је као дио ширег страдалног пута српског народа у Другом свјетском рату, у оквиру система масовних прогона и злочина почињених у НДХ.
Посебан сегмент предавања био је посвећен ширем контексту страдања српског становништва у Босни и Херцеговини, као и систематском прогону српске интелектуалне елите у Сарајеву током XX вијека. Кроз историјску анализу и примјере, указано је на значај очувања културе памћења и одговорности према истини.
За Пљевља, као град у чијем је манастиру митрополит служио своју посљедњу литургију, ово предавање имало је посебан значај – као подсјећање да се локална историја преплиће са великим националним и духовним темама.
Предавање је закључено поруком да се лик митрополита Петра Зимоњића не може посматрати као мит или симбол без историјског утемељења, већ као стварна, документована личност чија величина постаје јаснија са временске дистанце. Његов живот и страдање представљају трајну духовну и историјску поуку о вјери, достојанству и одговорности.
