10/09/25
У Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ Међународни дан писмености обиљежен је предавањем под називом „Од првих симбола до дигиталних екрана: путовање кроз историју писмености“, које је одржала Ивана Цвијетић, библиотекарка и професорица српског језика и књижевности.
Предавање је почело освртом на значај обиљежавања Међународног дана писмености, као и на податке УНЕСКО-а који показују да више од 770 милиона одраслих у свијету и даље нема основне писмене способности. Истакнуто је да писменост није само вјештина читања и писања, већ и предуслов за критичко размишљање, образовање и активно учешће у савременом друштву.
Предавање је публику “водило” кроз историју писма и писмености од најранијих времена па све до савременог доба. Представљени су почеци писма у Месопотамији, Египту и Кини, а посебно је истакнут антички период, у коме је стварање првих европских алфабета поставило темељ даљег развоја европске цивилизације и културе.
Посебан дио предавања био је посвећен словенској писмености, која је обиљежила почетке културног и духовног развоја нашег народа. Истакнут је рад Ћирила и Методија, који су у IX вијеку створили глагољицу – прво словенско писмо – како би омогућили превођење светих књига и ширење хришћанства на народу разумљивом језику. Њихова мисија није имала само вјерски, већ и дубок културни значај, јер је писмо постало темељ очувања језика и идентитета.
Из глагољице ће се развити ћирилица, која је током вјекова постала главно писмо већине словенских народа. Посебна пажња дата је и улози манастирских скрипторијума, гдје су вриједни преписивачи чували и умножавали рукописе. Управо у међу тихим манастирским зидинама настала су нека од најзначајнијих дјела наше писане културне баштине, међу којима посебно мјесто заузима Мирослављево јеванђеље, ремек-дјело средњовјековне писмености и умјетности.
Историјски преломни тренутак обиљежио је XV вијек и Гутенбергово откриће штампе, које је омогућило ширење књига и писане ријечи међу ширим слојевима становништва, чиме је убрзан развој образовања и културе.
У завршном дијелу предавања пажња је усмјерена на дигиталну писменост. Писменост данас обухвата више од читања и писања – она подразумијева способност сналажења у дигиталном окружењу, критичко процјењивање информација, одговорно коришћење интернета и медија. Док дигитална писменост доноси бројне користи – брз приступ знању, могућност учења на даљину, глобалну умреженост – она носи и ризике: ширење дезинформација, губитак приватности, дигиталну зависност и потешкоће у процјени истинитости садржаја.
