09/10/25
Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља, 9. октобра 2025. године, приредила је час посвећен животу и стваралаштву пјесника Сергеја Јесењина, под називом „Пјесник златне јесени и руске душе“. Час су реализовали ученици трећег разреда гимназије „Танасије Пејатовић“ са својом професорицом Маријаном Ћаласан.
Час је започео изведбом „Подмосковске вечери“ коју су уприличиле ученице Ана Кнежевић и Анђелина Станић.
Потом се присутнима обратила професорица Маријана Ћаласан захваливши се организатору, гостима и ученицима који су уложили значајан труд како био овај час био успјешно реализован. Након што је прочитала Јесењинову биографију, професорица Ћаласан је говорила о животу и стваралаштву великог руског поете и поводима захваљујући којима су настајале његове пјесме. Сваки сегмент из његовог живота, о коме је говорила професорица, пратила је изведба његових стихова, коју су за ову прилику припремили ученици.
„Пјесму о Керуши“ рецитовала је ученица Моника Стевановић.
Пјесму „Писмо мајци“ рецитовала је ученица Ана Кнежевић.
Ученик Дамјан Мијатовић подијелио је цитате које је сам издвојио, а које је потом казивао пред присутнима.
Стихове пјесме „Вечер је црне обрве натуштио“ говорила је ученица Доротеа Шљукић.
Ученица Дарија Ирић рецитовала је стихове пјесме „Зелена фризура“.
Пјесму „Шагане моја, ти Шагане драга“ рецитовала је ученица Тијана Табаш.
Ученик Матија Бошковић представио је присутнима цитате из Јесењиновог стваралаштва, које је сам одабрао за ову прилику.
Поему „Црни човјек“ рецитовао је ученик Михаило Кнежевић.
Ученица Лена Додеровић обратила се присутнима говорећи о Јесењиновим стиховима и пјесмама које су мирисале на земљу, на хљеб, на јутарњу росу. О Јесењиновом животу, о младости која је била пуна наде, али и о данима пуним туге и разочарања. “У његовим стиховима осјећа се чежња за изгубљеном Русијом, оном простом, сељачком коју је искрено волио. Његова поезија је исповијест, крик и молитва у исто вријеме. У свакој строфи осјећа се борба између наде и очаја, између љубави и усамљености. Сергеј Јесењин нас је научио да поезија није само умјетност, већ и начин да се разумије свијет.“, закључила је Лена, која је потом изрецитовала стихове пјесме „Пјевај, пјевај! На клетој гитари“, који говоре о Јесењиновој фаталној љубави.
Стихове пјесме „Довиђења друже, довиђења“ говорила је ученица Ана Кнежевић, која је за сами крај, заједно са Анђелином, отпјевала пјесму „Каћуша“.
Организацијом саме књижевне трибине Библиотека је и овај пут пружила прилику талентованим ученицима да покажу како се воли и живи поезија.
