Лагуна, 2024
Тестаментарна књига сведока једног времена. Нема човека у Србији који је био присутан на толико попришта као Иван Ивањи. Можда нема ни у Европи. Стварно присуство пружа шансу да се стварност види ван образаца. Не користи свако ту шансу. Ивањи је користи. Ако читамо његову исповест, видимо и то да стварност и логика нису увек под истим кровом. Првих десетак година свог живота Ивањи је провео у Бечкереку/Зрењанину, у грађанској породици у којој је гувернанта била Аустријанка из Словеније. Испоставило се да она ради за Гестапо, али баш захваљујући њој Ивањи је достигао такав степен познавања немачког језика да је могао постати Титов преводилац. Ивањи зна шта је једном било у Југославији. Зна, јер је становао у Француској 7, познавао је Ота Бихаљија Мерина, Бранка Ћопића, Иву Андрића, сретао је Ивана Стамболића и многе друге знамените личности. Та имена су и нама позната, али преко Ивањија сазнајемо много више него што је познато. Ако нас занима где смо заправо, треба читати Ивањија.