25/02/26
У организацији Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, у Великој сали Центра за културу, пљеваљској публици је представљена збирка поезије „Оно што ниси знала“ аутора Марка Ковачевића. О књизи су говорили мр Бојан Струњаш, професор српског језика и књижевности, књижевник Јанко Јелић и Радинко Крулановић, пјесник и филозоф.
На самом почетку Струњаш је поручио да Марка Ковачевића у првом реду знамо и препознајемо као успјешног младог политичара, међутим, додаје он, имамо прилику да Ковачевића упознамо и као пјесника кроз пјесничку збирку „Оно што ниси знала“ која је његов смјели пјеснички првијенац.
“На почетку се намеће питање да ли је Марко прво постао пјесник или политичар, да ли је из пјесника изникао политичар или из политичара пјесник? Свако ко познаје Марка зна да је још као дјечак почео да пише пјесме, па је Марко у својој бити пјесник, а његова пјесничка душа оплемењује труд и на политичком пољу. Пјесме у овој збирци нису настајале у једном краћем временском периоду, већ су настајале у различитим периодима Ковачевићеве животне и пјесничке зрелости”, истиче Струњаш.
Он каже да је мотивски мозаик пјесничке збирке шаролик, због тога су пјесме зналачки разврстане у седам поетских кругова, не хронолошки, онако како су настајале, већ су мотивски везане.
“Када бисмо једном ријечју описали збирку, била би то ријеч љубав, из мотива љубави гранају се сви остали пјеснички мотиви. Љубав према прерано изгубљеној мајци, љубав према вољеној драгој, љубав према прерано преминулим пријатељима, љубав према вјери и православљу и родољубље оличено у љубави према Косову, Русији и Србији. Љубавни мотивски спектар просијава из свих његових пјесама. На крају збирке сва та љубав се слива и прелази на сопствену дјецу која су круна сваког овоземаљског трајања. Самим тим што је саткана од различитих видова љубави, може се рећи да је ова збирка потекла из врела срца испуњеног љубављу, а срце ове збирке чини пјеснички круг посвећен прерано изгубљеној мајци у коме је опјевана непреболна туга дјечака за својом мајком”, закључио је директор Средње стручне школе у Пљевљима, мр Бојан Струњаш.
Умјетнички директор ЈУ “Народно позориште” Никшић, Јанко Јелић, истакао је да је централни мотив и централно поглавље ове књиге посвећено мајци.
“Ово јесте књига о мајци или о свим безбројним сликама мајке. Маркове мајке, али и мајке уопште. Код Марка ћемо мајку срести и у тијелу и ван тијела, и сакривену овоземаљским лажима и освијетљену сјајем божанске истине, и као Тројеручицу, Млекопитателницу, Љевишку, Богомајку, мајку отаџбину, као биће најсличније Богу, ону која рађа и која се стара, ону која недостаје до суза, али је свеприсутна у молитвама и сновима, постојана у сликама и својој оностраној њежности и спремности да васкрсла изнова се роди и штити своје чедо”, поручио је Јелић.
По тој својој оданости овом тако личном и тако универзалном кљижевном мотиву, истиче Јелић, Марко постаје збиља аутентична књижевна фигура, а то је код савременог књижевника, нарочито пјесника, најтеже постићи.
“Постоји увијек сумња и страх да је све добро већ одавно написано. Марко нам даје наду да је, ипак, остало понеко парче књижевности и за данашње списатеље”, рекао је Јелић.
С друге стране, Крулановић је за збирку поезије „Оно што ниси знала“ рекао да је сликовита, магловита, да су прелази су скоковити, тајновити и да вас тјерају да стално пратите понорнице и рукавце који вас могу одвући од главног тока.
“Наслов збирке казује или хоће да укаже да је субјекат и објекат нешто тајанствено и блиско јер Оно тек треба да се открије ако се и може открити. Оно је толико широко да се не може обухватити и толико високо да се не може досегнути. Оно што живот чини тако посебним, неки би рекли и мучним, неподношљивим, Марко се јуначки упушта у трагични осјећај живота. Иако му је око сузно, он се не једи, не предаје горчини већ васкрсло поје”, рекао је Крулановић и додао да се молитвом умољава драги Бог да никога не остави без утјехе – јер Бог као Бог, он даје онолико колико ко може поднијети.
“Из тог узвишеног осјећаја који струји, аутор се узноси у небеске сфере, осјећај да није сам и да му је дато што му је дато, а дато му је са неким вишим разлогом, аутора чини мирним иако се стих бори са собом”, закључио је директор ЈУ “Народно позориште”, наш познати пјесник и филозоф Радинко Крулановић.
На самом крају, аутор збирке пјесама, предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић, у свом надахнутом и емотивном излагању казао је да су Пљевља “град који је више пута знао да ми срце врати на мјесто, почевши од неких студентских познанстава са Пљевљацима, који су оставили траг на културно – омладинску сцену у Никшићу”. Касније, додаје он, упознао се са личношћу, и са неугасивом свјетлошћу те личности, Патријарха Варнаве Росића, који је звијезда водиља, не само за народ у Пљевљима, него и на много ширем простору.
“Затим, нешто што се стидљиво провлачи је да је прва литија кренула управо из Пљеваља и тада су ми Пљевља вратила срце на мјесто, а супруга Кристина која је рођена у Пљевљима и која је поријеклом из Пљеваља ми је срце вратила потпуно на мјесто. И са тог мјеста га нећемо помјерати даље”, поручио је Ковачевић који се захвалио ученицама Средње стручне школе, Наталији Пантић и Ани Тошић, које су рецитовале његове стихове, као и Нађи Милић која је имала наступ на клавиру.
На крају, аутор је прочитао неколико пјесама из своје прве збирке.
Модератор вечери била је Душанка Радовић.
