25/09/25
У организацији Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, 24. 9. 2025. године, приређено је књижевно вече на коме је представљена књига Бојана Вегаре „Дјеца коју није волио свијет“. Вече је отворила Бојана Ђачић, директорица Библиотеке, нагласивши да није ријеч само о ауторима и писцима, већ живим свједоцима страдања српског народа који су као дјеца понијели бреме ратних страхота, а своја искуства преносе кроз ријеч и дјело. „Они вечерас нас уче како да чувамо и како да преносимо истину на оне који долазе после нас“, нагласила је, истакавши да аутор документује судбину српске заједнице у Сарајеву, опкољене двоструким обручем, војним и медијско-политичким. „Дјело није литерарна фикција, већ колективна хроника и морални архив. Свједочанство генерације која је сазријевала у условима радикалног нарушавња егзистенцијалног поретка. Открива да је дјетињство престајало прије него што би почело.“ Књига „Дјеца коју није волио свијет“, по ријечима директорице Ђачић, „представља чин интелектуалног и моралног отпора према систему дезинформација и политичких манипулација“.
Књижевник Миленко Дачевић, који је говорио о књизи, истакао је да Бојан Вегара кроз своје перо успијева да разобличи, демистификује и разбије све стигме, предрасуде и најразличитија жиговања која су наметнута Србима у Босни и Херцеговини, стигме које говоре „да смо ми агресори на земљи отаца својих“. Бојан Вегара је човјек, по ријечима Дачевића, који не тежи вербалном идеализму, који је један карамазовски тип и човјек који исповиједа свој гријех слободно, а који се кроз васкрслог Господа враћа истини. „Он је српски Буковски који не тежи вербалном идеализму, већ оштро, фактографски, чињенично, директно, са пуно крви и зноја једног реалистичног обраћања, открива све појединости које код читаоца буде најразличитије емоције“, истакао је Дачевић. Говорећи о књизи рекао је да се чита у даху и да кроз бројне ликове који се појављују у њој аутор ублажава страхоте рата и успијева да у свим тим невољама спозна Бога, који му је у годинама страдања био једина свјетлост и узданица. Пишући о страхотама у Хаџићима и свакодневног страдања свога народа, аутор показује снагу и мотивацију човјекову да опстане упркос суровим околностима. У наставку свог излагања Дачевић је читао изводе из промовисане књиге.
Бојан Вегара je рођен 5. августа 1980. године у Сарајеву. Живио је до почетка рата у Пазарићу, општина Хаџићи. Након Дејтона преселио се у Братунац гдје и данас живи. Један је од аутора публикације „Реци ћаћи да тражи камион“. Публициста је и писац.
На самом почетку свог излагања аутор је говорио како је сама књига добила име. Говорио је о годинама ратних страдања, о Хаџићима, о тешкој борби српских цивила за опстанак. „Био сам свјестан дара који имам и да ако ја не напишем, неће бити написано. Онда сам се одлучио да напишем ову књигу како би се сазнало шта су Срби у опкољеном Сарајеву преживјели“, истакао је аутор, говорећи у наставку свог излагања о првом контакту са ратом и веома оскудним условима у којима је живио са својом породицом, о животу без основних егзистенцијалних услова, опасностима и неизвјесностима, „брисаном простору“ у којем су се морали наћи како би дошли до воде, хране, како би сачували голи опстанак, о лудоријама и изазовима које су као дјеца проживљавали у ратним данима, као и снази вјере и молитве која је у његовим дјечачким данима одиграла пресудну улогу.
Током свог излагања аутор књиге се осврнуо на страдање Срба у логору „Силос“ у сарајевском насељу Пазарић, међу којима су били и његови најближи, као и на НАТО бомбардовање Хаџића и тешким последицама које су због тог бомбардовања преживјели имали у годинама које су слиједиле, од којих су многи на смрт обољели због уранијума.
И поред горког разочарања који су преживјели осјетили када су, након завршетка рата, схватили да морају да иду са вјековних огњишта које су успјели да сачувају, као и тешкоћама са којима су се као дјеца која су преживјела ратне страхоте, сусрели у мирнодопским условима у новим срединама, аутор се сјећа јединства које су као заједница имали у ратним годинама, што је уједно и његова најљепша успомена из тих дана. „Такве нас нико није могао побиједити“, закључио је аутор.
На крају свог излагања Бојан Вегара је говорио о пристрасности међународне заједнице, о којој се говори кроз књигу, а која је била континуирано присутна у ратним годинама.
Стихове Десанке Максимовић рецитовала је Лидија Кушљевић, ученица Основне шкопле „Бошко Буха“, што је овом културном догађају дало посебну свечану ноту.
Књижевно вече је одржано у Читаоници Библиотеке, пред бројном читалачком публиком.
