НАГРАЂЕНИ РАД НА КОНКУРСУ “ЊЕГОШ – ЗА МЛАДЕ АУТОРЕ” 2024
19/11/24
Петар II Петровић Његош, велики српски пјесник и владар, у својим дјелима, посебно у „Горском вијенцу”, истражује дубоке моралне дилеме. Његова књижевна
дијела не само да осликавају историске околности, већ и унутрашње борбе ликова
који се суочавају с важним моралним одлукама. Међутим, Његошево дјело није
само слика историског времана. Оно je истовремено прича о свима нама, о нашим унутрашњим борбама, ратовима са злом у себи, побједама над искушењима данашњице.
У „Горском вијенцу”, радња се одвија у контексту борбе Црногораца против
Турака. Данило, као вођа, налази се пред многим изазовима који тестирају његову моралност и принципе. У самом почетку, он разматра ситуацију у кojoj му je
понуђена могућност да постигне мир с Турцима у замјену за личну безбједност,
што га доводи до дилеме. Да ли да одустане од борбе за слободу свог народа?
Данас мене и моју генерацију неће мучити овакве дилеме, али хоће оно стално и
увијек присутно питање да ли гријешим или не. Та наша дилема није ништа мања
од Данилове, иако се одиграва на унутрашњој равни. Нас као
седамнаестогодишњаке не муче државна питања и борба са моћним
непријатељем, али мучи преиспитивање сопствених одлука. Стално смо као и
владика Данило пред питањем Бити или не бити. Други примјер моралног искушења налази се у судбини Вука, лика који представља неодлучност и унутрашну борбу. Он жели да се бори за слободу, али
истовремено страхује за свој живот и животе својих војника. У тренутку када треба да донесе одлуку, Вук бира да се повуче, показујући слабост пред искушењем. Његош ту истиче важност индивидуалне одговорности у колективној борби. Кроз лик Секуле, Његош истражује тему пријатељства и издаје. Секула, као Данилов друг, издаје свој народ у страху од посљедица. Његова одлука да се придружи Турцима представља издају пријатеља. Овакав избор поставља питање о личним
мотивима и моралној одговорности према заједници. Када бисмо и ми
преиспитивали сопствени однос према заејдници, све би невоље биле мање и свако зло немоћније. Проблем данашњице почиње оног момента када себи
постанемо најважнији, а занемаримо интерес заједнице у којој дјелујемо.
Негошеве ријечи о жртви и борби постају симбол снаге и моралног увјерења. Тих
ријечи морамо сваког дана и ми бити свјесни.
У „Горском вијенцу” Његош успјешно истражује сложена морална искушења кроз ликове као што су Данило, Вук и Секула. Ова искушења, која се крећу од избора између мира и слободе до питања о издаји и части, одражавају вјечне борбе
људске природе. У сваком од ових ликова живи један дио наше личности, у свакој њиховој борби и нека наша унутрашња борба, другима често непозната. Добро je што те борбе водимо, али je важно да код Његоша тражимо одговоре на сва питања и моралне путоказе.
Дуња Џаковић