23/10/24
Поводом 160 година од рођења пјесника, есејисте, романописца, комедиографа најбољег соја и великог мајстора “смејачке књижевности” – како је то нагласила директорица Бојана Ђачић у свом уводном слову позивајући се на одређене ауторе, у читаоници Народне библиотеке “Стеван Самарџић” приређено је предавање др Радоја Фемића “Универзални комедиографски обрасци Бранислава Нушића”.
Универзални комедиографски обрасци Бранислава Нушића засновани су, према ријечима др Фемића, на поетици српског реализма, поготово оног дијела ове епохе која је настала слиједећи гогољевску традицију.
“Баштинећи комедију која разматра различите друштвене феномене, Нушић је успио да надрасте конкретну политичку појавност која га је надахњивала. Управо у томе је садржано општељудско својство његовог драматуршког и проповједачког поступка”, рекао је он.
Др Фемић додаје да је најсугестивније комичке ефекте Нушић постизао сучељавајући приватни, породични, са јавним, политичким простором.
“Симболизација овог контраста уводи у структуру његових текстова и сродне антиномије: стари-млади, образовани-необразовани, једноставни-усиљени и слично. Специфична лексика коју Нушић бира сугерише раскош вербалне комике, по којој су његова дјела препознатљива. Важно упориште Нушићеве слике свијета су и књижевни карактери, чије нарави представљају типични израз одговарајуће менталитетске усмјерености. Стога се може рећи да су његове драме свевремене”, саопштио је он.
На самом крају, Фемић је поручио да је, уз монументалан књижевни опус, Нушић задужио српску културу преданим позоришним и националним радом, остајући једно од три највећа имена наше драмске књижевности уопште.
Једини од наших савременика који би могао да конкурише за то четврто мјесто, сматра Фемић, јесте Душко Ковачевић.
Предавање Радоја Фемића, младог Бјелопољца који своју каријеру гради на Филолошком факултету у Никшићу, изазвало је велико интересовање присутне публике која је узела активно учешће и својим интересантним питањима и коментарима учинила књижевно вече заиста посебним.
Радоје Фемић је рођен 31. 12. 1988. године у Бијелом Пољу, гдје је завршио основну школу и гимназију. На Студијском програму за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу завршио основне и специјалистичке студије, с одличним успјехом (А), одбранивши завршни – дипломски рад у октобру 2011, на тему Приповједачки поступак у Травничкој хроници Ива Андрића. Након тога уписао је постдипломске, магистарске студије из области науке о књижевности, с предметом уже струке – Драма у српској књижевности, и у јулу 2016. одбранио магистарски рад под називом Тема апсурда у драмама о Годоу (Бекет, Булатовић, Команин).
Докторску дисертацију под називом Књижевно дјело Жарка Команина: текстови, поетика, контекст, одбранио је у децембру 2021. године на Филозофском факултету у Новом Саду.
Радно искуство стицао је као професор у гимназији, а од школске 2014/15. ангажован као сарадник у настави на Филозофском/Филолошком факултету Универзитета Црне Горе. За постигнуте резултате током студирања више пута је награђиван.
.