18/02/25
У читаоници Библиотеке “Стеван Самарџић”, 17. и 18. фебруара 2025., одржана су предавања ученицима гимназије “Танасије Пејатовић” под називом “Градови као метафоре пролазности и вјечности у Дучићевим ‘Градовима и химерама'”. Овај догађај организован је у част обиљежавања годишњице рођења Јована Дучића, једног од најзначајнијих српских пјесника, дипломата и путописаца.
Предавања је одржала професорица књижевности и српског језика, Ивана Цвијетић, која је присутнима приближила Дучићев путописни стил и његово дубоко филозофско промишљање о градовима као симболима људске судбине, историје и културе. Посебан акценат стављен је на књигу “Градови и химере”, у којој Дучић користи описе градова да би илустровао пролазност људске моћи, али и вјечност идеја које надживљавају цивилизације.
Током предавања, анализирани су градови који у Дучићевим путописима добијају посебно значење. Венеција је представљена као примјер пролазности – град који је некада био центар трговине и моћи, а данас тоне у својој прошлости, окружен водом као симболом временске неминовности. Атина је такође приказана као град чија физичка величина је изблиједјела, али чији дух остаје вјечан кроз наслеђе филозофије, умјетности и демократије.
С друге стране, Дучић Рим доживљава као град који, упркос историјским промјенама, симболизује континуитет културе и цивилизацијских вриједности. У његовом опису Рима препознаје се дивљење према граду који је опстао кроз миленијуме, задржавајући своју снагу и значај. Јерусалим је приказан као мјесто духовне вјечности, град који у себи носи слојеве историје, религије и судбина многих народа.
Посебно је наглашена Дучићева способност да у својим путописима споји поетски израз са историјским и филозофским разматрањима, чинећи да његови описи градова постану више од географских приказа – они постају метафоре људске пролазности, али и трајне вриједности које преживљавају кроз вјекове.
Предавање је завршено закључком да Дучићеви путописи представљају драгоцјену умјетничку и филозофску анализу градова као живих симбола историје и културе. Његова дјела, као што су “Градови и химере”, остају значајан допринос српској и свјетској књижевности, подстичући читаоце да о градовима размишљају не само као о просторима, већ и као о живим хроникама времена.
