„Хронике“ нису аутобиографија у правом смислу, већ фрагменти из богатог опуса овог легендарног музичара и пјесника. Оне су важан документ о једном времену и људима који су дали печат том времену и мијењали свијет посљедњих деценија двадесетог вијека.
„Хронике заправо нису налик ниједној одређеној врсти књиге. Једино с чим их можемо упоредити јесте нека Диланова песма – оне евоцирају призоре и лица и места – на рубу између документарног и надреалног, стварајући слојеве значења путем прецизних детаља, баш као и његови најбољи стихови.“ (Владислав Бајац)
Геопоетика, 2016.