16/12/25
Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља, приредила је предавање на тему „Тајна Ловћенске капеле“, које је одржао Архиепископ цетињски и Митроплит црногорско-приморски господин Јоаникије.
Бојана Ђачић, директорица Библиотеке, у самом уводу књижевне трибине, изразила је благодарност на сабрању које обједињује ријеч Божију и предање саборног ума, истакавши да је „посебан благослов и духовна радост што је Високопреосвећени Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије, у овом благодатном периоду поста, молитве и унутрашњег подвига, пронашао вријеме да буде са нама у граду светог Патријарха Варнаве, у граду који памти жртву и јунаштво хероја са Кошара, Предрага Пеђе Леовца и Вукомана Вула Тешовића“. Нагласила је да се датуми и јубилеји везани за Његошеву завјетну цркву не исцрпљују у пуком хронолошком обиљежавању, већ да нас они упућују на потребу суштинског разумијевања Његошевог завјета као стожера нашег духовног и културног идентитета, и да „Његошева капела није настала као знак пролазне земаљске славе, нити као манифестација владарске моћи, већ као лично и завјетно светилиште, мјесто у којем се прожимају духовна интуиција, историјска свијест и стремљење ка вјечности“. Историјску судбину Његошеве завјетне капеле, њено подизање, рушење, обнову и дуготрајна спорења која су је пратила, Ђачић види као једно од најосјетљивијих и најсложенијих поглавља наше културне историје, јер у себи сабира однос заједнице према завјету, предању и колективном памћењу народа. „Управо кроз тај однос према олтару Отачаства, и кроз ту сложену историјску путању, показује се колики је њен значај у обликовању духовног и културног идентитета нашег народа“, закључила је Ђачић.
Митрополит милешевски господин Атанасије, давши свој архијерејски благослов самом сабрању, истакао је да је наш задатак да објелодањујемо своја хришћанска обиљежја вјере у Господа, љубави као стила живота, слоге, и да особине тог јединства настојимо доказивати у сваком времену, као и у овом нашем. „Најузвишенија географска тачка јесте храм у коме се служи божанска литургија и у коме се сабирамо и показујемо у својој правој природи. О једном од таквих храмова који је узвишена географска тачка и који је егзистенцијални ослонац говориће нам вечерас Високопреосвећени Митрополит Јоаникије“, истакао је Митрополит Атанасије.
Након Атанасијеве поздравне ријечи, присутне госте и читалачку публику поздравио је Дарио Вранеш, предсједник општине Пљевља. У самом уводу свог обраћања нагласио је да „није случајно што смо поводом овог светог дјела вечерас баш у Пљевљима и да се управо из Пљеваља покреће циклус предавања на тему обнове Ловћенске капеле“. Вранеш је даље истакао да ће круна велике духовне обнове Црне Горе бити управо обнова капеле на Ловћену, као и да без потпуног духовног препорода нашег народа, нема ни економског препорода.
Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије, говорио је о духовном, историјском и културном значају Његошеве завјетне цркве. Истакао је да је прича о Ловћенској капели веома сложена и слојевита, и да обухвата нашу прошлост, нашу садашњост и нашу будућност, као што и Његошев дух прожима сва времена. Тако прича о Капели добија свој посебни завјтни значај од тренутка када је Његош истакао своју последњу жељу да буде сахрањен у цркви на Ловћену, па све до данашњег дана.
Ловћенска капела, као Његошево дјело, не само да је повезана, већ је срасла са његовом поезијом, сматра Митрополит, истакавши да „Његош у свом укупном дјелу пјева о храму веома често“. Наводећи Његошеве стихове, господин Јоаникије је нагласио да „тек када своје дарове преко храма, преко богослужења, принесемо Богу, Бог ће излити своју свјетлост на наше дарове и на наш принос, на наше душе, на наше мисли, да оне заблистају својим пуним сјајем“.
У наставку своје бесједе, Митрополит је говорио о мукотрпном путу и страдању Ловћенске капеле кроз историју, од њеног рушења од стране Аустоугарске, до најновијих времена, као и о великој жртви и труду Митрополита Гаврила Дожића и Митрополита Данила Дајковића да Капелу сачувају. Говорио је о великој помоћи краља Александра да се обнови Ловћенска капела, коју је немогуће замислити без Митрополита Гаврила Дожића.
У наставку своје бесједе, господин Јоаникије је говорио о поновном страдању Његошеве капеле од стране комунистичких власти и великој борби Митрополита Данила Дајковића да Капелу сачува. „Нема ни једне грађевине на свијету у којој је уграђено више неспоразума и више контроверзи од маузолеја на Ловћену. То је споменик нашим неспоразумима и контроверзама из тих времена, али и споменик насиља над Његошем и над Српском православном црквом“, истакао је, набројавши бројне културне и научне раднике који су били против рушења Његошеве капеле и изградње маузолеја.
На самом крају своје бесједе, Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије рекао је да Капела има своју тајну. Иако је Капела претрпјела страдање, она се вазнијела на небо, она дјелује из духовног свијета, она дјелује на нашу савјест, можда јаче него када смо је гледали нашим очима, нагласивши да ће се Капела вратити на Ловћен „када ми будемо мало бољи, када будемо мало сложнији, када још сазнамо гдје смо гријешили у последњих макар сто година, када се покајемо за своје гријехе, па нам Бог обнови наше силе и освешта наше дарове“.
Његошеве стихове, уз струне гусала, пјевао је народни гуслар Рајо Војиновић.
На самом крају књижевне трибине, директорица Библиотеке Бојана Ђачић осврнула се кратко на књигу „Драги мој мучениче“ – документи из збирке „Ловћенска капела“ Митрополита Данила Дајковића.
Трибина је одржана у Великој сали Центра за културу Пљевља, 16. децембра 2025. године.
