3/8/24
У препуној читаоници Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ одржано је књижевно вече у част прерано преминуле др Јелене Крезовић.
О поезији наше уважене суграђанке, у присуству њене породице, о. Огњена Перковића, предсједника Општине др Дарија Вранеша, истакнутих представника друштвено-политичког живота, књижевника, те гостију из Београда, Чајнича и великог броја наших суграђана, поред директорице Бојане Ђачић која је обављала и улогу модератора, говорили су књижевници Милорад Јокнић, Миленко Јовић и Миленко Дачевић.
Њена поезија је, према ријечима директорице Бојане Ђачић, надишла простор, вријеме и околности у којима је живјела. Она је гнијездо њежне озарености, доброте и праве лирике.
„Јелена Крезовић је прије свега пјесних љубави, пјесник најдубљих емотивних одјека, њена поезија је сва од њежних трептаја, испаштања и праштања, али горда и поносна кад брани право на људску слободу. Ако у љубави, често, све покваре ријечи, у овој поезији ријечи су творци нових видова љубави“, саопштила је Ђачић.
Књижевник Милорад Јокнић је истакао да је поезија била Јеленина сапутница још од раних школских дана, те подсјетио присутне на многа признања и награде који су додатно верификовали квалитет њеног пјесничког израза; као и на бројне часописе, пјесничке фестивале и смотре у којима је оставила неизбрисив траг.
„Јелена Крезовић у замишљеним ликовима открива вишеслојност човјека и разлог за сумњу, а љубав проживљава трагање за чистом страном личности. Њен пјеснички стих је каткад крик уздаха, а каткад радост распјеваности. Читајући њене стихове, стиче се утисак да се она родила са пјесничким звањем“, рекао је, између осталог, Јокнић.
О стваралаштву др Јелене Крезовић надахнуто је говорио је и Миленко Дачевић, који је нагласио да није познавао др Јелену, али да је осјетио њену душу.
„Све што је Јеленино не нестаје, не ишчезава, не умире, не вене; него оживотворује се, васкрсава, устаје, плодносно рађа, бехара, мирише. Данас нас је окупила све око свога имена, показујући да никада неће бити забовљена, да никада неће умријети већ ће живјети кроз своје стихове, које ће вријеме у вјечност претворити. Њена поезија је сликовита, језгровита, пуна, садржајна… Она је показала својим стваралаштвом да и згажен цвијет може да мирише“, рекао је Миленко Дачевић у својој бесједи о др Јелени, бесједи коју је завршио читајући стихове њених пјесама.
На самом крају, Миленко Јовић је пажљиво бирао стихове из богатог опуса др Јелене и анализирао њихово значење, али и подсјетио присутне на бројне награде које је освојила њена поезија.
„Написала је озбиљно дјело чију ће вриједност потврдити вријеме“, закључио је Миленко Јовић.
