„Рај сам увек замишљао као некакву библиотеку“.
Хорхе Луис Борхес
Тридесет писаца отвара врата своје „друге куће”, оних тихих мјеста у којима су радили као управници, библиотекари или архивисти, проводећи дуге сате у читању и истраживању. Анхел Естебан нас води кроз историју прашњавих полица, кроз вијекове нагомиланог знања и упознаје нас са (не)радним навикама славних људи од пера попут Гетеа, Хелдерлина, Пруста, Борхеса, Љосе, Керола, Перека и Стивена Кинга.
Чар ове књиге није само у разноликости судбина њених јунака, анегдотама и митовима који су се плели око њих, већ и у историјско-географским скоковима којима обилазимо библиотеке из епохе барока до савременог доба, од Буенос Ајреса преко Лондона, Мадрида па све до руских пустахија.
Анхел Естебан је успио да сумира огромну грађу која по павилу прати овакве књиге и да заклетим књишким мољцима пружи узбудљиво и едукативно штиво, пуно драгоцјених података.
Дерета, 2016.