30/06/26
У читаоници ЈУ Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ 30. јуна 2026. године одржана је промоција другог, допуњеног издања романа „Гдје си Селма?“ наше суграђанке Невенке Нене Ђачић. Поред ауторке, о књизи je говорио мр Милош Гачевић, док је књижевно вече модерирала Ђина Бајчета.
Роман „Гдје си Селма?“ већ од првих страница уводи читаоца у сложени емоционални свијет једне породице, обиљежен нестанком, губитком и дугогодишњим ћутањем. У средишту приче налази се потрага за Селмом, али она није представљена само као физичко трагање за несталом особом. То је истовремено потрага за истином, породичним коријенима и одговорима који су годинама скривани иза страха, стида и неизговорених ријечи.
Прича се постепено разоткрива кроз сјећања и различита виђења ликова, због чега читалац, заједно са Милицом, саставља дјелиће прошлости и покушава да разумије шта се заиста догодило. Управо фрагментарна структура романа, у којој нико од ликова не посједује потпуну истину, доприноси његовој напетости и снажном психолошком дејству. Пљевља и Подгорица у роману нису само мјеста радње, већ и простори судара прошлости и садашњости, традиције и потребе човјека да слободно бира сопствени живот.
Говорећи о роману, мр Милош Гачевић нагласио је његову снажну емотивну димензију и сложеност породичних односа. Посебно се осврнуо на љубав оптерећену вјерским, националним и друштвеним подјелама, указујући на то да предрасуде не настају саме од себе, већ се уче, насљеђују и преносе са генерације на генерацију. Љубав Јована и Есме представљена је као покушај да се превазиђу границе које постављају породица и средина, али и као примјер начина на који страх од другачијег може угушити блискост и повјерење.
Гачевић је мотив забрањене љубави повезао са библијским, књижевним и историјским причама у којима су лична осјећања долазила у сукоб са вјером, поријеклом, политиком и правилима заједнице. Указао је да роман, иако дубоко укоријењен у локални простор и породичну драму, отвара универзална питања: ко има право да одлучује о туђој љубави, колико далеко могу да оду родитељи у жељи да сачувају породични углед и шта се догађа када се страх од осуде постави изнад добробити дјетета.
У разговору који је водила Ђина Бајчета, ауторка је говорила о настанку романа и начину на који је осмислила његову структуру. Истакла је да није жељела линеарну причу у којој се одговори лако и брзо добијају, већ да читалац постепено, заједно са Милицом, открива по један дио истине. Губитак је означила као почетну тачку приче, док је опсесивна потреба да се истина пронађе истовремено покретачка и деструктивна сила.
Посебан дио разговора био је посвећен родитељској одговорности и моралном терету који носе одрасли ликови. Ауторка је објаснила да је свјесно одлучила да лик мајке понесе најтежи морални терет, како би преиспитала увријежену представу о мајци као безгрешној и безусловно заштитничкој фигури. Говорећи о очевој пасивности, његовом повлачењу у ћутање и неспремности да реагује, оцијенила је да пасивност не ослобађа човјека одговорности. Онај ко зна да се чини неправда, а не реагује, постаје дио те неправде.
Тишина је током разговора препозната као један од најзначајнијих мотива романа. То није само тишина унутар једне породице, већ и тишина комшилука и читаве заједнице, оних који посматрају, наслућују или знају шта се дешава, али се повлаче како се не би замјерили другима. На тај начин роман покреће питање колективне одговорности и подсјећа да ћутање пред насиљем и неправдом може постати облик саучесништва.
„Гдје си Селма?“ је роман о губитку, породичним тајнама, забрањеним љубавима и трајним последицама одлука које одрасли доносе у име дјеце. Истовремено, то је књига о потреби да се истина, колико год била болна, изговори, јер тек након њеног откривања постаје могуће разумјети прошлост и ослободити се њеног терета. Роман подсјећа да породица није одређена искључиво крвним сродством, већ љубављу, бригом и спремношћу да се стане уз другог човјека онда када му је најтеже.
Промоција је протекла у знаку снажних емоција и разговора о темама које превазилазе оквире једне књижевне приче. Представљање другог, допуњеног издања романа било је прилика да се истакне стваралаштво домаће ауторке, али и да се отвори простор за размишљање о предрасудама, одговорности, родитељству и тишини која понекад оставља дубље последице од изговорених ријечи.
