24/04/26
Народна библиотека „Стеван Самарџић“ представила монографију „Битка за част – Ђенерал Митар Мартиновић“, посвећену једној од најистакнутијих личности црногорске историје. Програм је окупио бројне поштоваоце историје, културе и писане ријечи, а у њему су учествовали Ивана Жигон, Александра Вуковић, Иван Булић, Милинко Поповић и Василије Зековић.
У име организатора, присутне је поздравила директорица Библиотеке Бојана Ђачић, истакавши да ово издање представља изузетно значајно и драгоцјено историографско дјело које на импресиван начин освјетљава живот и дјело ђенерала Митра Мартиновића. Посебну вриједност књизи даје чињеница да ју је приредила Ивана Жигон, праунука Мартиновића, чиме је додатно оснажена њена аутентичност. Њен приређивачки рад огледа се у пажљивом избору, интерпретацији и контекстуализацији мемоарске грађе, чиме је сложена историјска материја приближена савременом читаоцу, уз очување изворности и научне релевантности.
Ђачић је истакла да је књига конципирана као цјеловита синтеза биографских података, историјског контекста и интерпретативних осврта. Током своје војне и државничке каријере, он се профилисао као личност изразите принципијелности, дубоке свијести о традицији и поријеклу, те високог степена професионалне одговорности. Као командант артиљерије већ у 26. години, оснивач Артиљеријске школе на Цетињу и реформатор војног система, дао је снажан допринос модернизацији црногорске војске. Обављајући дужност министра војног, спровео је значајне реформе, уводећи савремене принципе организације и унапређујући војно образовање и индустрију. Поред војне, имао је и значајну политичку улогу као блиски сарадник владара и активни учесник у доношењу кључних државних одлука. Посебно се издваја његова улога уочи Балканског рата, када је био један од носилаца идеје балканског савеза и њен досљедан реализатор, при чему је Црна Гора, под његовим утицајем, ушла у рат прије осталих савезника, дајући снажан импулс даљим историјским дешавањима.
О драматичним моментима његовог живота свједочи и Скадарски тријумф и пад из 1913. године, када је, као војсковођа и предсједник владе, предводио тешку и дуготрајну борбу. Његова оставка представљала је чин личне и државничке части, јер није желио да прихвати одлуку супротну сопственим принципима, чиме је потврдио своју моралну чврстину и спремност на жртву.
Александра Вуковић нагласила је да је Митар Мартиновић, као образован војсковођа и политичар, јасно препознао историјски тренутак и опасност од јачања Османског царства, те је одлучно инсистирао на правовременом отпочињању Балканског рата. Његово дјеловање није било мотивисано личним амбицијама, већ дубоким разумијевањем политичких прилика и потребом за ослобођењем балканских народа. Кроз своје записе и укупно дјеловање, истакао се као личност класичног образовања, која је његовала темељне врлине разборитости, умјерености, јунаштва и правде. Према њеним ријечима, његово насљеђе превазилази војни и политички значај, будући да свједочи о снажној повезаности са културом, филозофијом и духовним вриједностима. Основна порука књиге, како је истакла, јесте позив савременом друштву да се поново окрене духовним вриједностима, умјесто искључивог усмјеравања ка материјалним циљевима.
У оквиру програма, Ивана Жигон наступила је у умјетничкој интерпретацији лика Јелене Савојске, дајући посебан естетски печат вечери, док су традиционални дух и епску димензију догађају дали народни гуслари Иван Булић и Милинко Поповић. У програму је учествовао дванаестогодишњи Василије Зековић.
Ово вече у Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ још једном је потврдило значај културних догађаја који његују историјско памћење и афирмишу вриједности од трајног значаја за наше друштво.
