Одисеја, 2009.
21/01/25
Суочавање с депресијом није само изазов појединца који се бори с овим стањем – то је и изазов за породицу, заједницу и друштво у цјелини. Нажалост, често се дешава да људи који пролазе кроз депресију не добијају адекватну подршку управо због недостатка разумијевања и едукације о овом проблему. Неопходно је да сви – породица, пријатељи, радна околина и друштво у цјелини – уложе већи труд у разумијевање депресије, као и у пружање саосјећајне и оснажујуће подршке особама које пате. Едукација о депресији је кључна, јер разбија митове, елиминише предрасуде и омогућава стварање окружења у којем се особа осјећа прихваћено и сигурно да потражи помоћ.
Управо из овог разлога, књига “Депресија: малигна туга” Луис Волперт има изузетан значај. Ово дјело не само да дубоко промишља о природи депресије, већ и позива на колективну одговорност и ангажовање свих нас у борби против стигме и осуде која често прати особе са овим стањем.
Луис Волперт у овом дјелу разматра депресију из различитих углова – филозофског, психолошког и личног. “Депресија: малигна туга” није само анализа симптома или медицински водич, већ истраживање дубоких, универзалних питања о људској патњи и меланхолији. Волперт се не устручава да постави тешка питања: шта значи бити депресиван у свијету опсједнутом срећом? Како друштво и његови стандарди доприносе осјећају изолације? И, најважније, како можемо колективно допринијети бољитку особа које се боре са депресијом?
Његов стил писања је дирљиво искрен, прожет филозофским рефлексијама и личним искуствима. Кроз странице ове књиге јасно је да је депресија много више од медицинске дијагнозе – она је стање које може обликовати нечији идентитет, односе и перцепцију свијета.
Једна од централних порука ове књиге јесте неопходност уклањања стигме која окружује депресију. Волперт јасно указује на то како неразумијевање, срам и друштвена осуда отежавају људима да потраже помоћ. Он наглашава да је депресија стање које може погодити свакога, без обзира на животне околности, и да је наш задатак да као друштво пружимо подршку умјесто да осуђујемо.
Породица има кључну улогу у овом процесу – не само кроз пружање емотивне подршке, већ и кроз спремност да се едукује о томе како депресија утиче на појединца. Разумијевање кроз едукацију је први корак ка отклањању предрасуда и стварању здравијег и сигурнијег окружења за особу која пати. Аутор нас подсећа да понекад није потребно “поправити” ситуацију, већ једноставно бити ту, слушати и показати да је особа вољена и прихваћена.
Волперт такође отвара важну тему о улози друштва у борби против депресије. Он критикује начин на који модерни свет фаворизује продуктивност, успјех и константну срећу, док често занемарује право на тугу, меланхолију или осјећај слабости. Депресија, у том смислу, постаје не само индивидуална борба већ и рефлексија друштва које не оставља много простора за људску рањивост. Књига нас позива да препознамо ову ширину проблема и да допринесемо стварању заједница у којима је ментално здравље једнако важно као и физичко.
“Депресија: малигна туга” није само књига за оне који се суочавају са депресијом. Ово је књига за свакога ко жели да боље разумије ментално здравље, да постане ослонац некоме коме је потребна подршка и да допринесе промјени у начину на који друштво размишља о депресији. Волперт нуди смјернице за развијање емпатије, саосјећања и спремности да слушамо – квалитете који су кључни за стварање боље подршке и разумијевања.
Ово дјело нас подстиче да размислимо о сопственим предрасудама, да оснажимо сопствену породицу и заједницу и да учествујемо у борби против стигматизације менталног здравља. “Депресија: малигна туга” нас учи како да будемо бољи пријатељи, родитељи, чланови заједнице и савезници у борби за друштво које пружа наду и подршку онима којима је то најпотребније.
Луис Волперт кроз “Депресија: малигна туга” доноси дјело које није само књига – то је позив на акцију. Ово је прилика да се промијени поглед на депресију и да се препознају начини на које сви можемо допринијети бољем разумијевању и прихватању особа које се суочавају с тим изазовом. Едукација, подршка и саосјећање кључ су за рушење баријера и изградњу друштва у којем су сви вредновани и подржани, без обзира на то кроз шта пролазе.
Ивана Цвијетић, професорица српског језика и књижевности