18/10/24
Поводом 160 година од рођења Бранислава Нушића, спског књижевника, комедиографа, романописца, есејисте, новинра, дипломате, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ приредила је предавање за ученике I, III и IV разреда Средње стручне школе, које је у Читаоници Библиотеке, 18. октобра 2024, одржала виша библиотекарка Софија Јеловац. Након упознавања са кратком биографијом, библиографијом и писцима кји су утицали на његово стварање, ученици су упућени у разноврсну литературу коју Библиотека посједује, а која обухвата књижевна дјела писца, као и она дјела која говоре о њему, а која знатижељним проучаваоцима Нушића могу помоћи у лакшем разумијевању његовог дјела. Ученицима је предочено како је у разумијевању књижевног дјела једног ствараоца важно упознати његову личност, његов живот и опредјељења, као и друштвени контекст у коме је живио и стварао.
Како су позориште, друштвена ангажованост и књижевност биле три љубави Нушићеве још из раних дана, то је увелико одредило правац његовог будућег стваралаштва.
Ђацима је даље предочено како је Нушић теме и мотиве за своја дјела узимао из свакодневног живота, интересовали су га обични, „мали људи“, а омиљена тема му је била власт. Критичан према друштвеним збивањима око себе, Нушић је у својим дјелима настојао да разобличи људску глупост, себичност, властољубље, малограђанштину, што је најочитије у његовим комедијама. Интересовали су га поступци «малих људи са великим апетитима» и то су његови јунаци, описани у комедијама „Ожалошћена породица“, „Госпођа министарка“. Међу њима су и носиоци власти, које он назива малограђанима, што се најбоље види у његовим комедијама, као што су „Народни посланик“ и „Сумњиво лице“. Дакле, осим обичних људи, Нушић није штедио ни чиновнике, државнике, властодршце, те је тако због пјесме «Два раба» био и хапшен.
Као примјер комедиографске способности, да на кратак и сажет начин искаже тај иронични и критизерски став према властодршцима, ученицима је прочитан одломак из Сумњивог лица, након чега су се они укључили у расправу.
На предавању се говорило и о језику и поруци пишчевог дјела. Како је инспирацију за своја дјела узимао из свакодневног живота, тако је и језик којим је Нушић писао, био живи говорни језик обичних људи, док је порука његовог стварања била да друштво треба мијењати на боље. Тим поводом, ученицима је прочитана чувена Нушићева декларација, у којој се наводи да су: «хумориста и сатиричар у литератури оно што је дијагностичар у медицини».
Ученици су упознати са књигом «Српски пијемонт», у којој су одабрани Нушићеви родољубиви текстови, које је он објављивао у листовима и часописима, а који бацају једно ново свјетло на Нушићево велико дјело. Из поменуте књиге прочитан им је прилог «Симпатије Европе». Како је у својој богатој каријери држао и часове из реторике, ученици су упознати и са Нушићевом књигом «Реторика», коју Библиотека баштини у свом фонду, а која будућим проучаваоцима вјештине «лепог исказивања мисли» може да послужи у едукативне сврхе.
