25/03/26
У ЈУ Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ 25. марта, у препуној читаоници Библиотеке, одржано је књижевно вече посвећено представљању збирке поезије „Чујем тишину“ ауторке Виолете Маринковић-Мановић. Велико интересовање публике, која је испунила читаоницу до посљедњег мјеста, потврдило је да поетска ријеч и даље има посебно мјесто у културном животу нашег града.
У име организатора, присутне је поздравила модераторка вечери, Ђина Бајчета, упутивши ријечи добродошлице уваженим гостима, представницима локалне заједнице, љубитељима књижевности, као и бројним пријатељима и поштоваоцима поезије.
Посебан тон вечери дали су ученици Школе за основно музичко образовање, који су својим музичким интермецима употпунили програм и допринијели топлој и свечаној атмосфери. Наступили су млади гитаристи Амар Челебић, Јеврем Цупара, Јована Бајчета и Сергеј Крејовић, показавши да умјетност најљепше говори онда када се поезија и музика сусретну.
О књизи „Чујем тишину“ говорено је са посебним уважавањем, истичући да ова збирка представља искрен и дубоко емотиван поетски запис о животу, љубави, пролазности, сјећању и унутрашњем миру. У освртима на књигу наглашено је да је мотив тишине централна нит која повезује све пјесме, дајући им снажан лични, али и универзалан тон, препознатљив сваком читаоцу.
Ауторка своју поезију гради на снажном мотивском и симболичком језгру, чији је централни појам тишина. Тај појам у збирци не означава једноставно одсуство звука, већ представља сложену метафору унутрашњег живота, духовне сабраности и простора у коме се обликује човјекова свијест о себи и свијету.
Поетски универзум ове збирке развија се кроз низ тематских кругова који обухватају основне аспекте људског искуства: љубав, породицу, сјећање, пролазност времена, губитак, наду и духовно преображавање. Лирски субјект у пјесмама не појављује се само као посматрач свијета, већ као активни учесник у његовим драматичним и емотивним процесима. Управо та перспектива омогућава да поезија добије исповједни карактер, али без губитка ширег, универзалног значења. Лични доживљаји у стиховима прерастају у општељудске теме које се тичу сваког читаоца. Један од основних квалитета ове поезије јесте њена дубока емотивна искреност. Пјесникиња не настоји да своје мисли сакрије иза сложених и херметичких поетских конструкција, већ их изражава јасним и непосредним језиком. Такав приступ омогућава да поезија задржи комуникативност и топлину, а истовремено да задржи умјетнички вриједност.
У тематском погледу, збирка се може посматрати као својеврсно путовање кроз различите фазе људског живота. У појединим пјесмама доминирају сјећања на дјетињство и младост, која су обојена благом носталгијом и осјећањем пролазности. Та сјећања нису само сентиментални осврт на прошлост, већ и покушај да се разумеју темељи сопственог идентитета. Прошлост се у овој поезији појављује као духовни простор у коме се чувају најдубље емоције и вриједности.
Посебно мјесто у поетском свијету ауторке заузима тема породице. У стиховима који се баве родитељским и породичним односима препознаје се снажан осећај захвалности и поштовања према ближњима. Ти стихови свједоче о важности породичних коријена и о духовној снази коју човјек црпи из блискости са својим најмилијима. Породица у овој поезији није само социјална институција, већ и морални и емотивни ослонац који човјеку омогућава да превазиђе животне тешкоће. Још један значајан тематски ток представља мотив љубави. Љубав се у овој поезији јавља у више различитих облика: као романтична љубав, као духовна приврженост и као емотивна повезаност међу људима. Она је представљена као покретачка сила која омогућава човеку да се суочи са болом и губитком.
Током вечери казивано је више пјесама из збирке, међу којима су се посебно издвојиле „У избору у тишини“, „Пријатељ“, „Љубав у тишини“, „У тишини позива“, „Кајање у тишини“, „Чекање у тишини“ и „Врати ми снове“, које су испраћене снажним утисцима и дугим аплаузима присутних.
Ауторка Виолета Маринковић-Мановић, специјалиста анестезиологије и реаниматологије, у свом обраћању говорила је о настанку збирке, истичући да су пјесме настале из личних искустава, сјећања и тренутака тишине у којима се најискреније чује сопствени унутрашњи глас. Њене ријечи наишле су на снажан одјек код публике, која је препознала искреност и топлину стихова.
У поздравној ријечи, предсједник Општине Пљевља Дарио Вранеш истакао је значај оваквих културних сусрета, нагласивши да књижевност и умјетност обогаћују духовни живот заједнице и представљају трајну вриједност сваког друштва.
На крају вечери, ауторка се захвалила организаторима, учесницима и публици на присуству и подршци, уз поруку да поезија наставља да живи кроз сваког читаоца. Дружење је настављено у срдачној атмосфери, уз разговор са ауторком и потписивање књига, што је овом књижевном сусрету дало посебну топлину и свечаност. Књижевно вече у Народној библиотеци још једном је показало да је поезија тиха, али снажна веза међу људима, и да управо у тишини, о којој говори ова збирка, често најјасније чујемо оно најважније.
