Skip to content Skip to sidebar Skip to footer


Један од канонских европских писаца XX вијека, Тарјеј Весос, тек је последњих година доступан читаоцима српског језичког подручја. Наиме, Дерета је 2016. године у преводу Ратке Крсмановић Исаиловић понудила читаоцима два изузетна романа овог норвешког писца – „Птице“ и „Ледени дворац“. Изабрали смо да за нашу рубрику кажемо нешто о првом наведеном роману.

Роман „Птице“ јесте потврда чудесног стваралачког умијећа Тарјеја Весоса које се огледа у чињеници да се сведеним језичким начином још једноставнији животни услови претворе у сликовити говор о најдубљим питањима човјекове врсте. Весос је као писац познат по томе да своје јунаке смјешта у природно окружење и наратив формира у складу са претпостављеном чулном хармонијом или упркос њој. У овом случају брат и сестра живе у трошној кући у близини језера. То су оштроумна и у сваком смислу разборита Хеге и интелектуално неразвијени Матис којег мјештани села којем припадају називају Тупаном. Цијела приповијест заснована је на Матисовом доживљају свијета – редукованом поимању свијета интелектуално нормално развијених људи којем припада једино као Тупан, с једне стране, и тајанственом чулном дослуху са природом и њеним знамењима, с друге стране. Аутор нас детаљно упознаје са душевним токовима овог јунака дајући нам напоредо елементе једне и друге релације. У оквиру његове имагинације богате сликама и логички искази и ситуације добијају крајње ригидан и једноставан облик. Све што је конвенционално, разумно, корисно, постаје имагинативно, са продужецима значења у сензацијама природног, али и тајанственог, симболичног…

Хеге и Матис живе у свијету створеном у прећутном споразуму на његовој неспособности да самостално живи и њеној ријешености да живи у складу с тим. Дакле, ријеч је о ускраћености као датом стању и самоограничењу као јединој прихватљивој редакцији животног модела. Хеге је отпорна на малограђанске упаде споља, али бјежи од Матисовог „размишљања“, од његових збрканих покушаја да разумије конвенционални људски свијет. Када Матисова сензитивност изађе изван уобичајеног тока, сусреће се са вишком информација о људима које сријеће. Тако његов осјетљиви слух региструје да је он сам Тупан, да су двије усамљене јасике испод њиховог имања назване по њему и сестри, да није способан да брине о себи…, и много тога за шта они који говоре мисле да му је недоступно. Углавном, садржај који утиче да његове мисли почну страховито да се гомилају и да се „мрсе“.

Начин постојања брата и сестре бива поремећен доласком трећег лица – дрвосјече Јергена у којег се Хеге заљубљује. Умјесто у осмолисну ружу на џемперима које плете и од којих они двоје живе, њена женственост креће у другом правцу и са квалитетом који је за Матиса дотад непознат и крајње непријатан.

Драстичне промјене у њиховим животима, који су до тог тренутка били један живот, аутор је антиципирао кроз Матисово читање природе, првенствено промјена у понашању птица. И његов живот ће се претворити у незаустављив лет ка сопственој судбини праћен последњим, усамљеним криком налик на птичји.




 Марија Кнежевић   библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”објављено: 07.02.2019.                  

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024