Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

  „Готово дванаест година пошто су престали да ме зову Мала принцеза, затекла сам се у саобраћајном шпицу на метро станици Шале. Била сам у маси која је на покретном тротоару ишла низ бескрајни ходник. Једна жена је носила жути капут. Боја тог капута привукла је моји пажњу те сам је посматрала с леђа на покретној стази.Она се беше упутила у дугачки ходник где је писало: “Правац Венсенски замак“. Када смо се зауставили усред покретних степеника да, збијени једни уз друге, сачекамо отварање аутоматских вратница, она је стала поред мене. Тада сам јој видела лице. Њена сличност с мојом мајком била је толико упадљива да сам помислила да је то она.“ Модијанова „Мала принцеза“ је прича о сјећању на изгубљено дјетињство, о превари, нестајању, напуштању и потрази. Као и већина романа овог нобеловца, и овај се темељи на узалудној потрази усамљеног протагонисте за идентитетом. Ово је један од ријетких романа Патрика Модијана чији је наратор женски лик. Мада су међу његовим јунацима и многи женски ликови, Дора Брудер из истоименог романа или Луки, лик из „Кафеа изгубљене младости“, наратори су махом мушки ликови који у знатној мјери кореспондирају са ауторовим „ја“. Без обзира што је улогу наратора у овом случају препустио женском лику, деветнаестогодишњој дјевојци Терези, несумњиве су њене сличности са Модијановим мушким протагонистима – младим људима без идентитета који носе терет прошлости покушавајући да пронађу одговор на егзистенцијално питање „ко сам ја?“ . Млада дјевојка Тереза заробљена је у магловитим сјећањима на своје дјетињство и тајанствену мајку која је нестала годинама раније без трага. Једина вијест била је о мајчиној смрти у Мароку, док на станици у Паризу није угледала жену која ју је подсјетила на мајку. Слиједе питања на која Тереза нема одговоре. Да ли је та жена њена мајка или је мајка умрла у Мароку као што јој је речено? Тереза почиње опсесивно да слиједи жену у жутом капуту која би могла да буде њена мајка и та потрага отвара цијели спектар магловитих сјећања на рано дјетињство и живот са мајком у Паризу. Читајући биографске податке о аутору, не можемо а да не примијетимо сличности између дјетињства и ране младости аутора и његових ликова. Несумњиво је да су детаљи Модијанове биографије извршили снажан утицај на његово књижевно стваралаштво, о чему је и сам говорио: „Мислим да су неке епизоде из мог дјетињства посијале сјеме за нешто што ће касније изникнути у мојим књигама. Често сам био далеко од својих родитеља, одсиједао код њихових пријатеља о којима ништа нисам знао, стално мијењајући куће и мјеста. Ништа ме тада није изненађивало, чак су ми и бизарне ситуације дјеловале савршено нормално. Тек много касније ме је моје дјетињство погодило као нешто енигматично и покушао сам да откријем више о томе ко су били сви ти људи којима су ме родитељи остављали и која сам све то места променио, али нисам успио да их идентификујем. Моји безуспјешни покушаји рјешавања ових мистерија побудили су жељу за писањем, као да су писање и имагинација могли да ми помогну да повежем све те покидане везе“. Однос родитеља и дјеце, посебно у периоду раног дјетињства, пресудан је да даљи развој личности дјетета. Модијанови ликови махом потичу из дисфункционалних породица, дјетињства се сјећају нејасно, родитељске фигуре за њих остају тајанствене и непознате, па су у сталној потрази за имагом изгубљене мајке/оца. Несигурни у себе и без икаквих планова и циљева они живе инпулсивно, лутају улицама Париза тражећи утјеху и притом бјеже од себе самих, од прошлости и сјећања која вребају иза врата старих зграда, уличних кафеа, станица метроа… Жеља и страх у њима међусобно се преплићу и сукобљавају, а страх надраста жељу за спознајом и (само)откривањем. Тако и Тереза одустаје од даље потраге када се нашла надомак одговора на своја опсесивна питања. Протагониста и наратор „Мале принцезе“, Тереза, као и остали Модијанови јунаци, оставља утисак да има само прошлост – прошлост је та која детерминише њену садашњост сведену на узалудну потрагу, а будућност као да не постоји. Модијанов романескни свијет настањен је ликовима без будућности, мада упркос болној прошлости и суморној садашњости понекад провијава и нада у почетак неког бољег живота. Модијанов стваралачки поступак константан је, романи су тематски блиски и кратки, а јунаци понекад толико слични да се стиче утисак да писац само премјешта истог протагонисту из приче у причу, промијенивши му само пол или име. Критика је примијетила да је структура Модијанових романа слична детективском роману, мада се о томе може само условно говорити. У Модијановим романима за разлику од детективских, нема коначног разрешења. Свака потрага протагониста показује се узалудном. Можда ће се читаоцима учинити да Модијано поставља превише питања без одговора, покреће превише узалудних трагања, али у томе је заправо и привлачност његових романа.  

Ивана Цвијетић  библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”објављено: 04.04.2018.

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024