Skip to content Skip to sidebar Skip to footer


Роман „Одаја сећања“ британске ауторке Холи Кејв суочава нас са идејом о једном посебном облику загробног живота. Није ријеч ни о каквом религијском есхатолошком доживљају пакла или раја, већ су научници у дистопијској будућности научним експериментима створили вјештачки „рај“ изграђен од одабраних успомена што омогућава да се „живот“ у смрти проводи у стању непрекидног задовољства, поновног доживљавања одређених животних тренутака са особама које воле. „Небески архтекта“ сусреће се са људима којима је услед болести, боравак на овом свијету ограничен, али и са свима који желе да обезбиједе себи „рај“ и у могућности су да плате за то, и на основу жеља својих клијената, креира њихове сопствене, савршене „рајеве“. Индустрија производње „вјештачког раја“ у овом футуристичком свијету једна је од водећих компанија са сопственим лабораторијама и истраживачким центрима широм свијета, а њоме руководе магнати који су препознали финансијску исплативост таквог подухвата. Ипак, етичка питања присутна су и таквом свијету: да ли је потребан пристанак особе да се нађе у нечијем „рају“, да ли полицији треба дозволити приступ нечијем „рају“ приликом истрага злочина, зашто само богати људи имају приступ таквом „рају“, и најзад, да ли је постојање таквог, лабораторијским експериментима изграђеног „раја“ етички прихватљиво?

Етичка питања и дилеме, иако постављени, нису оно што покреће и развија причу, већ је то протагонисткиња романа Изобел, једна од набољих „рајских архитеката“ која се заљубљује у свој клијента Јарека, смртно болесног младог човјека који одбројава своје последње дане. Они улазе у бурну љубавну везу која се убрзо завршава Јарековом смрћу, а ситуација за Изобел почиње да се компликује јер полиција открива да је Јарек умијешан у убиство своје супруге. Прешавши за кратко вријеме пут од угледног рајског архитекте до страствене љубавнице која је погазила етичке кодексе компаније, Изобел постаје експериментални субјект, медијим који полиција користи да уђе у Јарекову „свијест“ пост мортем и у улози невидљивог свједока открије шта се десило те ноћи када је Јарекова супруга убијена. Изобел нема никакве сумње у Јарекову невиност, покушава да пронађе доказе у виртуелном свијету гдје се њихове свијести додирују, али убрзо и сама бива осумњичена за саучесништво у убиству и принуђена на бјекство и борбу за сопствену слободу, доводећи притом у питање сврху свог дотадашњег живота као рајског архитекте, питајући се ко заиста контролише систем чија је жртва и она постала и да ли икоме може вјеровати.

Сама идеја да је у једном футуристичком, условно чак и дистопијском свијету могуће дизајнирати савршену и вјечну визију свијета у коме свијест пребива, многима може изгледати примамљиво и фасцинантно, а начин на који је ауторка романа до најситнијих детаља представила „научну“ страну концепта стварања “сопствене визије раја”, користећи притом научну терминологију, даје исприповиједаном снажну дозу увјерљивости и вјеродостојности. Али ниједан свијет није савршен, па ни футуристички свијет у коме је технологија толико напредна, да је и смрт на неки начин побијеђена и изгубила димензију коначности, јер неурони који сачињавају свијест настављају виртуелну егзистенцију одвојени од материјалног и пропадљивог. Ипак, напредна технологија не омогућава свијести мртвих да ступи у интеракцију са другима, да на било који начин утиче на стварни свијет или да живи неки нови живот. „Вјештачки рај“ је само један аспект свијести изграђен од „срећних“ успомена који једино може егзистирати у „одаји сјећања“.




 
Ивана Цвијетић
библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”објављено: 01.04.2019.

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024