Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

 
“Сад када се после свега осврнем на то, чини ми се и као читава вечност, али и напротив, као да је неочекивано прошао за тили час. Утисак ми се мења како наиђе који дан. Да би стварне димензије фотографисаног предмета биле лако распознатљиве, често се уз њега стави пакла цигарета, али та пакла цигарета која стоји покрај слика у мом сећању као да се сама растеже и скупља, према мом тадашњем тренутном расположењу. Чини ми се да се чак и онај лењир унутар оквира мог сећања, који је требало да остане апсолутна константа, мења и помера исто онако непрестано како се крећу и мењају и све ствари и појаве, или пак као да им се опире”.

И у свом најновијем роману „Убиство Комтура“ Мураками не скреће са свог литерарног пута и пред читаоца изводи плејаду типичних „муракамијевских“ јунака, меланхоличних, отуђених и усамљених, пасивних и неприлагођених, који свакодневном животу приступају по неком унапријед створеном аутоматизму устаљених навика, стога се за њих не може рећи да живе живот, већ да му се пасивно препуштају, сувише несналажљиви и непредузимљиви да би га промијенили. Они нису ни претјерано срећни, али нису ни несрећни у својој свакодневној колотечини све до тренутка када им неки догађај, углавном проузрокаван дјеловањем женског лика, измакне тло под ногама и присили их на акцију.

Како је и сам Мураками истакао, овај роман је прича о љубави, усамљености и умјетности које се преплићу и прожимају у „муракамијевском“ свијету који балансира између реалистичног и фантастичног. Аутор уводи и историјске теме као што су догађаји у Европи непосредно пред почетак Другог свјетског рата и освјетљава их кроз призму наратора и главног јунака који их прати и истражује у циљу откривања мистерије једне слике која повезује и спаја у себи двије културе – традиционалну јапанску и западноевропску.

Безимени, тридесетшестогодишњи сликар портрета по наруџбини, јунак је романа „Убиство Комтура“. Задовољан једноставним животом са женом у свом токијском стану, доживљава преокрет када му жена изненада затражи развод. Напушта Токио и животну колотечину и креће на путовање по земљи. Вођен жељом да се врати апстрактном сликарству, уточиште налази у изолованој викендици оца свог пријатеља са факултета, а боравак у кући, гдје се још осјећа дух боравка славног сликара Томохика Амаде, покреће низ мистериозних и надреалних догађаја типичних за Муракамијево стваралаштво. Откриће узнемирујуће слике „Убиство Комтура“ којом јунак постаје опчињен, уводи га у фантазмагорични свијет гдје су замагљене границе између сна и стварности, свјесног и несвјесног, у вртоглаву трку метафора, идеја и симбола. Откриће старог светилишта на имању и хумке у којој се налази мистериозно звоно, изазваће појаву човјечуљка који је на слици представљен као Комтур и који је заправо „идеја“. Подземно путовање јунака изазива асоцијације на Дантеово путовање кроз Пакао, а водичи су му метафоре, оличене у минијатурним људима.

Интертекстуалност, као значајно обиљежје Муракамијевог стваралаштва, присутно је и у овом роману – слика која носи назив “Убиство Комтура” алегорично кореспондира са Моцартовом опером “Дон Ђовани”, у којој заводник Дон Ђовани убија Комтура (Комендатореа), витешког заповједника, оца доне Ане. Слика приказује баш тај тренутак непосредно после борбе када Комтур умире са ножем забоденим у груди.Слика, иако приказује сцену из западноевропске умјетности, насликана је у духу традиционалног јапанског стила. Интертекстуалност је видљива и у одабиру музике које безимени сликар слуша на старим винилским плочама старог сликара Амаде – то су композиције класичне западноевропске музике чиме писац још једном сугерише повезаност удаљених и различитих култура И њихово јединство на цивилизацијском нивоу. Мистериозни звук звона у шуми први је у низу надреалних догађаја који се почињу одвијати у каузалном низу, одводећи јунака све даље и дубље у неистражене дубине властите (под)свијести у којима се преплиће прошлост са садашњошћу, гротескни фиктивни ликови говоре и понашају се као да су живи, а вријеме губи на значају. Појава мистериозног богаташа, господина Меншикија који тражи од сликара да му наслика портрет, и дјевојчице Марие, која би „могла бити“ Меншикијева кћерка, интензивираће те необичне догађаје у сликаревом животу. Рад на Меншикијевом портрету пробудиће надахнуће које је сликар након раскида са женом и цијелим дотадашњим начином живота сматрао изгубљеним, па се начин на који слика портрет примиче апстрактном стилу и овим портретом наш безимени сликар достиже своју личну умјетничку ренесансу.

„Убиство Комтура“ је и роман о умјетничком стварању, о потреби и тежњи умјетника да своју умјетност подигне на виши ниво тако што ће превазићи сликање портрета који приказују само лице и свој рад подићи на ниво озбиљне умјетности која тежи приказивању свијета у цјелости. Иако је јунак романа сликар, прича о умјетничком стварању може се односити и на књижевно стваралаштво и на музику, па није тешко уочити паралелу између три умјетности, чиме Мураками сугерише идеју свеколиког јединства умјетности.




  Ивана Цвијетић  библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”објављено: 17.01.2019.            

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024