Skip to content Skip to sidebar Skip to footer


Дати врло кратку препоруку за читање једне озбиљно занимљиве књиге јесте захтјеван посао, али је и изазов с обзиром на виталитет садржаја и љепоту израза које имамо у виду када мислимо на „Кȏд душе“ Џејмса Хилмана. Из укупности обзора ове књиге издвојићемо три битна елемента неопходна да се квалитет понуђен штивом што боље прими или што мање изгуби од својих потенцијала. То су интуиција, уважавање невидљивог као еквивалента видљивоме и опстојавање љепоте и радости у цијелом подухвату. Интуиција нас, не као издвојено чуло, већ као надоградња већ постојећих могућности, управља ка сазнањима не мимо, али свакако даље од властитог искуства и научне фактографије. Аутор каже: „Посматрајмо себе као носиоце позвања, размишљајмо о својој судбини као о испољавању дајмона и приђимо свом животу са стваралачким сензибилитетом који обично уносимо у читање неког романа“. Позив на самопосматрање саопштава нам чињеницу да је ријеч о књизи која несумњиво припада психолошкој литератури, али је истовремено и побуна против ње, против њене слабости испољене приликом суочавања са мистеријом живота, са тајном коју једноставно зовемо човјек.

„Смртни грех психологије – то је, по мени, умртвљивање ума и срца, она тупост која нас обузима док читамо њену стручну литаратуру и слушамо њен говор, њен једнолични, монотони глас, то је гломазност њених уџбеника, њена уштогљена надменост и помпезне објаве нових открића која једва да могу бити баналнија, то су плацебо-седативи психолошке самопомоћи, спољашњи знаци њеног достојанства и њен снобизам, њени стручни скупови и њене умирујуће ординације и амбуланте – те устајале баре (…), последње прибежиште испразне културе, бајате и истрошене, али увек спремне да понуди лажну наду.“

Након што се критички окомио на монденско и јалово пабирчење савремене психологије, кратко саопштава своје ауторске намјере: „Наша књига настоји да изађе из мртвачнице психологије“. Као читаоци свједоци смо да у томе и успијева, а ту смо већ код другог најављеног елемента – реалности невидљивог. Творац теорије жира, како се у науци назива његов приступ, инсистира на овом еквиваленту физичког постојања позивајући се на објаве истине кроз историју цивилизација у виду митова, религијских учења, филозофских теорија, али и истините и надасве лијепе објаве из крила умјетности. Према Хилмановом учењу, крајње поједностављено речено, жир садржи сва својства храста, али је пут отјеловљења тих могућности повјерен дајмону, вишем бићу, једином које познаје тајну изабране судбине: „сваки је живот обликован по једној представи, јединственој и непоновљивој, која је бит тог живота и која га позива извесној судбини. Као снага судбине, та представа понаша се на начин личног дајмона, водича који иде уз нас и који се сећа нашег позвања.“ У остваривању, као и у промишљању сопствене судбине на Хилманов начин, учествује трећи од поменутих елемената који пут откривања, без обзира на неухватљивост циља, чини радосним животним праксисом – а то је љепота. „Занемарити лепоту значи занемарити богињу (…), психологија која се одрекла лепоте постаје жртва сопствених когнитивних цензура, а свака њена страст исцрпљује се у лактању за објављивањем научних радова и трци за положајем“, каже Хилман у својој књизи.

„Дисциплина која полаже право на људско срце као на подручје властите надлежности мора признати чежњу за лепотом која обитава у њему“.




  Марија Кнежевић  библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”објављено: 05.09.2018.               

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024