Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ уприличила је промоцију књиге професора Салиха Селимовића “Знаменити Срби исламске вероисповести”. Промоција је одржана 15. јануара 2024. године у Скупштинској сали у Пљевљима. О књизи су говорили: аутор и књижевник Рајко Палибрк.
Госте и бројну публику, љубитеље писане ријечи, а нарочито историјско географске грађе поздравила је директорица Народне библиотеке Бојана Ђачић, Његошевим стиховима „Брат је мио ма које вјере био, када братски чини и поступа.
Књига „Знаменити Срби исламске вероисповести“ доноси биографије 74 угледна имена, личности из шест минулих вијекова. Разматрајући њихове животе и опредељења као оставштину за будућност, уз одлично познавање литературе и извора, Салих Селимовић сугерише дух знања и поштења, толеранције и уважавања.
Селимовић у предговору књиге наводи да су у њој представљене биографије знаменитих Срба исламске вјероисповијести, који су оставили неизбрисив траг у бурној прошлости ових крајева од 15. вијека до данас.
У књизи је представљен и њихов богат рад од интереса за српски народ, на културном и научном пољу.
Професор је књигу посветио мудрим, неустрашивим и часним личностима, којима дугујемо да буду извучени из народног заборава, истакла је Бојана Ђачић.
Међу истакнуте Србе за вријеме турско-османске владавине, Селимовић убраја Иса-бега Исаковића, Скендар-бега Црнојевића, лозу Соколовића, у којој посебно мјесто припада Мехмед-паши, градитељу моста на Дрини у Вишеграду и низа задужбина широм поробљених српских земаља и турске царевине.
Странице су посвећене и Хусеин-капетану Градашчевићу, познатијем као Змај од Босне, Омет-паши Латасу, као и групи књижевника крајем 19. и почетком 20. вијека.
Из богате историјске грађе, аутор доноси појединости о Мустафи Голубићу, доктору Мехмеду Спахи, муфтији Зекеријаху Зеки Ћинари, муфтији Мурату Шећерагићу.
Посебну пажњу читалаца привући ће биографије интелектуалаца, академика и књижевника који су обиљежили последњи вијек, међу којима су Авдо Хумо, Хасан Бркић, Осман Карабеговић, Хамза Хумо, Меша Селимовић, Осман Ђикић, Скендер Куленовић, Дервиш Сушић, Ћамил Сијарић, др Исо Калач, Емир Кустурица, Мухарем Баздуљ, проф. др Каплан Ђуровић, др Мехмедалија Нухић и многи други.

  • Као прави и искрени пријатељ Пљеваља и свих Пљевљака, историчар Салих Селимовић је већ више од двије деценије присутан у Пљевљима преко својих бројних научних радова у којима је на аргументован начин освјетлио бројне странице историје овога краја у различитим периодима. Ако би се на једно мјесто сабрали сви његови радови на тему историје пљеваљског краја и мјеста и улози овог подручја у историји Старе Рашке којој припада то би била вриједна и занимљива књига, искрено се надам да ће се то ускоро и десити и да ће Пљевља добити поуздано свједочанство о својој историји од аутоира са непоновљивим маниром да свеукупно сагледа бројне и често контрадикторне историјске изворе и да их јасно, прецизно и надасве истинито презентује читаоцима. Колико оправдане пажње Салих Селимовић својим радовима придаје Пљевљима, говори и књига којој је ријеч, наиме, у књизи „Знаменити Срби исламске вероисповести“ аутор убраја и угледне Пљевљаке исламске вјероисповјести, који су се без сумње јасно изјашњавали као припадници српског народа: Хусеин – паша Бољанић, Омер – бег Бајровић и муфтија Зекеријах Ћинара, истакао је књижевник Рајко Палибрк.

Салих Селимовић рођен је 25. октобра 1944. године у Тешњу. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду Тешњу, студије историје и географије завршио је на Сарајевском универзитету. Радни вијек је провео у просвјети на подручју Сјенице и Бијелог Поља. Историјом као науком професор Селимовић се почео бавити одмах по завршетку студија, а области његовог посебног интересовања су поријекло породица и исламизација јужнословенских простора, с посебним нагласком на демографске и миграционе процесе у Рашкој области.

Аутор је 21 књиге и 115 стручних, научних и многих публицистичких радова. Сарадник је више музеја и архива. Учесник је бројних домаћих и међународних научних скупова, округлих столова и трибина.
Редовни је члан Матице српске, академик Српске развојне академије и члан Удружења књижевника Србије.
Добитник је Вукове награде за 2013. годину као историчар истраживач, Грамате Милешевске епархије, награде „Гордан Ранитовић“ хуманитарне организације „Стара Рашка“ из Београда, Велике награде задужбине „Родољуб Нићифоровић“ из Београда и многих других признања.

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024