Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Савремени француски писац Мишел Уелбек заинтересовао је низом својих романа европске читаоце и увелико испровоцирао „читање“ политичке свијести савременог европског човјека, као и читање његове свакодневице и важних питања према којима се човјек одвајкада одређује као свјесно биће.

Питање смисла човјековог живота још се интензивније артикулише у последњој његовој књизи, у роману „Покоравање“. Уелбек, којем не мањка медијска пажња, али ни пажња критике, у овом роману поставио је многа питања која су постављале традиционалне људске заједнице, али и припадници савремених друштава међусобно дезинтегрисани и са сопственим смисленим постојањем, рекло би се, несастављени.

Оно што критика избацује у први план као ауторски потпис Мишела Уелбека јесу брутално изражени порнографски елементи. Такође се примјећује, по некима непримјерен, наглашено публицистички начин приповиједања. Нећемо то порицати, јер је немогуће порећи оно што је чињеница. Можемо чак претпоставити да је извјесна количина еротоманије карактеристика Уелбекове не само стваралачке, него и егзистенцијалне личности. То нас не удаљавава од увјерења да он, у ствари, говори језиком савремености, искушавајући нас да, пољуљани вербалном провокацијом, никад не прочитамо укупност његовог умјетничког исказа, као што ни његови ликови истински и не покушавају да прочитају себе.

У средишту његове стваралачке пажње налази се исламистички тероризам као нескривена и стална пријетња европским земљама. Због јавног исказивања својих ставова по том питању његова безбиједност је довођена у питање, због чега је бивао евакуисан из Париза. Не бисмо се сложили са мишљењем да је овај роман провокација само исламског дијела свијета, већ је провокативно уперен и против католичанства. Главни јунак романа је Франсоа, професор књижевности на Сорбони која је појам престижног универзитетског обрасца. Ипак, не стиче се утисак да је и данас тако. Она је, према ономе што читамо у роману, давно постала средиште приземних новчаних трансакција, а онда одједном промијенила и власника. Представници „петромонархије“ преузимају универзитет и он постаје луксузно опремљено мјесто окупљања професорског кадра, али и мјесто индоктринације и коначног опредјељивања за прелазак на ислам за оне који се на то на самом почетку „колонизације“ нису одлучили. Ове креације Мишела Уелбека, рекло би се, пледирају на визионарство, или рачунају на свој исказ као последњу опомену западном свијету.

Глобалистичке тенденције умртвиле су бригу о традицији у Француској нашег доба и отвориле велику празнину на том мјесту. Човјек којег обликује такво друштво (Франсоа) не уписује у своју биографију ни један млак покушај проналажења националног идентитета, а празнине попуњавају они који имају материјалну премоћ и благовремено освијешћене људске ресурсе.

  Марија Кнежевић  библиотекарка у НБ “Стеван Самарџић”објављено: 03.07.2017.

Leave a Reply

Адреса: Трг 13. јул , 84210 Пљевља

Тел/факс:  068 / 880 - 220

ПИБ (матични број): 02009226

Жиро рачун: 555 - 2909 - 55; 510 - 24549 - 16

Е-mail:   junb.ssamardzic@gmail.com

Народна библиотека "Стеван Самарџић"  2024